Slike iz seoskog života. Sv. 3

СВЕКРВА 87

плавојчица, пуначка лица, ведрих очију, насмејана и разговорна, онако ситна, како је Бог дао, у дугу се дану не смирује. Свуд ће доспети и завирити, све ће погледати, све успремити и почистити. Ни две недеље није ту у кући, а већ је све било њојзи познато: и кућњи ред, и свака ствар и њено место. За њом није требало поћи.

Перу су гледале као неког господина. Свекрва и снаха надметаху се која ће га боље услужити.

Кад падне какав свечаник, Пера само што за јутра обиђе стоку и њиве, па се врати кући. Одатле по вас дан не миче, него преседи разговарајући и шалећи се. Стид га је било, и крио се од матере, кад би год хтео Милици рећи коју милосну реч, али како би уграбио тренутак, онда би прилетео и обасуо је сву пољупцима. Нера, иако није видела то, ипак је слутила, па се чешће и сама склањала да им не смета.

Веле људи: да човек није никад потпуно сре ћан. О ја велим: да Нера није могла бити срећнија! Пуна јој кућа, све у кући здраво и напредно, све јој се по вољи чини, и баш се удешава да све по њеној вољи буде. Није било жеље у њеном материнском и домаћинском срцу, а да већ није била испуњена. Она не беше кадра ништа боље ни саснити него што је имала. Још једна жеља, али она је већ видела ту жељу скоро остварену, тражила је себи разговора, посла, — желела је: да јој Бог још да унуче.

М

Насташе зимски дани. Небо бело, земља бела; дрва савила гране под снегом, као да их је род притиснуо. Ни људи на улици, ни стоке по пољанама. све је то потражило крова и заветрине; једино вране и врапци што облећу око кућаи својом жалостивом дреком и цвркутом напомињу мирном сељаку, да их има и без крова и без крува.

Али је у селу мир. Из обелелих димњака и баџа вије се мирно кад бео, кад црн, густ дим; да