Slike iz seoskog života. Sv. 3

ДЕЛИЈЕ 38

Панта скиде капу, приђе кмету руци, па се санћим заплака. |

— "Вала ти! Ти ме оживи, те дану душом!... Та док је нама наше браће и соколова у Србији — не бојимо се ми!... Нећеш балијо... Нећеш куд си наумио! Бре, летиће им главе, ка дулеци!... "Вала ти, кмете! 'Вала и вама, браћо! Мејанџија, дај оку ракије!

Мејанџија донесе и они поседаше, па окретоше пити.

Пило се у велико... Панта је причао јаде и чемере, које пати народ у Ерцеговини. Онда, како су се неки одметнули у гору и кољу Турке, где стигну... Наједаред се окрете Станку:

— А славе ти, побратиме, дела ти испричај, шта је с тобом одонда.

=— Мани, море! — рече Станко.

— Шта мани» Јок! Мораш исприповедати!,.. Дела, Станко! дела, болан!...

— Ама, не могу ја о себи... мрзи ме!...

— Јок! мораш! — виче кмет Срећко, а очи му играју ка на зејтину.

— "Ајде, најпосле!...

Напуни лулу, мејанџија му донесе жишку и он распали.

= Није ми било лако! — поче он. — Муке сам видио! Како сам убио Суљу и Дењу, ја само дотрчим кући, испричам мојима шта сам учинио па — уз брдо! Оружја сам имо доста, узео сам од њи! Тумаро сам до поноћи, па онда легнем на маовину неку на једној стени и заспим.

Пробудим се, а сунце одскочило с копља!. Ја спаво добро, па готово и заборавио шта сам учинио. Наједаред се сетим, па брже боље, граби!.. Е... ал куда ћуг.. Тамо море, а овамо горе! што рек'о мој отац. Склоним се у једну пукотину, па се добро размислим.

Кренем ти одатле, па правце у Крајину. Једног вечера ја лутам шумом, гладан ко пас, док тек грмну нека гласина: „Стој!“ — Ја станем. „Ко си

8