Slovenačka

НОВИЈА КЊИЖЕВНОСТ 163

код Крауса („Буктиња“) школовани Станко Мајцен, (рођен 1888.), са цртицама и песмама у Дому и Свету, којима је доцније додао још роман и драму („Касија“, „За нови род“). Друговали су му лиричари приповедач Франце Бевк (рођен 1890.), приповедач Нарше Великоња (рођен 1892.) и лиричар /ожа Ловренчич (рођен 1890.). Међу млађима, који су се почели развијати тек после рата, морају се поменути у првом реду лиричар Аншон Водник п прилично свестрани Миран Јарц (рођен 1900.), а поред њих још 7Тине Дебељак, Тоне Селишкар, јоже Погачник, Франце Водник и други. Прилично бучна појава – фантастично - визионарног интелектуалца Аншона Подбевшка (рођен 1898. изгледа да није успела („Човек са бомбама“, 1925.)

Од сарадника Љубљанскога Знона стоје слични циљеви пред очима мисаоном лиричару Франу Албрехту (рођен 1889.), који је и одличан преводилац; те Стану Косовелу (рођен 1895.). Међу равним другим песницима признати су нарочито песник Похорја /анко Гласер (рођен 1898. и песник приморских покрајина и еротичар Иго Груден (рођен 1898.). Озбиљне тежње показују и Иван Албрехт, Јанко Самец, Мирко Прешнар и прерано умрли Сречко Косовел (1904—1926.) и други. Од старијих песника из времена „нове струје“ јавили су се опет психијатар Иван Робида (рођен 1871.) и университетски професор Фран Елер (рођен 1878.).

Међу многобројним приповедачима (Иван Албрехш, А. Церквеник, Иван Дорник, Марија Кмешова, Иван Зорец п други) морају се нарочито поменути Јуш Козак (рођен 1892.) и његов широко засновани модерни културно-историски роман „Шентпетер“ (1924—5.) и Матија Малешич са социјалном приповетком из Словеначке Крајине „Крух“ (1926.). Међу драматичарима је /анез јален.

Иваш Графенауер

1“