Slovenačka

186 ФРАНЦЕ МЕСЕСНЕЛ

ним динамичним и пластичним вредностима, те ваједно ствара целокупно уметничко дело, које барок у својој тежњи за концентрацијом тако воли. У Италији је најпре настао у декорацији описани илузионизам, који преноси у Словеначку Ђулио Кваљо, а развијају га домаћи сликари са Францом Јеловшком (1700—1764.) на челу.

Јеловшек је типичан ученик талијанске школе. У смелим композицијама употребљава своју изванредну колористичну моћ да ствара снажно у покрету приказаних, виртуозно уравнотежених визија. Израдио је много црквених фрески и утицао на своје савременике и наследнике, који су по таленту много скромнији, па и више умирвни, као што се у осталом и сам стил умирио. Ипак је илузионистички начин декорације преживео ХУШ век и има још у ХЕХ столећу свог, истина најкаснијег, заступника у сликару Матевжу Лангусу.

Сликање с уљем се у ХУШ веку развија, исто као и фреске, до високог квалитета. Његови главни заступници су, поред поменутога Франца Јеловшка: Валеншин Мецингер (1702—59.), чије стотине још и данас сачуваних радова по Словеначкој и Хрватској сведоче о правој барокној виртуозности уживљавања и прераде млетачких и фламанских узора у слици и портрету. Форшунаш Вергант (1721–69.), сликар изванредног интелекта и типичног барокног заноса, који је створио дела јаког мистичног заноса и фино одмерене портрете; и Аншон Цебеј (1728. — око 74., у чијем се раду огледа у правој јужњачкој лакоћи идеал лепоте и чаробна скала боја тога доба. Поред наведених главних мајстора ради у Словеначкој још много мање важних домаћих уметника, који сви имају лепих сликарских врлина и популаризују са многобројним сликама уметност до последње брдске црквице и усамљене куће. Да споменемо овде радионицу генерације „Лајера, представљених обично најталентованијим чланом Леполдом. Оледбеник ба-