Slovenačka

196 СТАНКО ВУРНИК

је сам писао песме у талијанском духу и помагао талијански стил у сликарству, уводио код наси талијанску музику. Велики мецена је основао и знатну установу за студенте музике, па чак и сам скупљао градиво за словеначку црквену песмарицу. У Хреново време су у стоној пркви у Љубљани певали уз пратњу оргуља и оркестра, који је вредно помагао код инструменталних композиција. Језуите. су у свом семинару поучавали певаче и музичаре. Приликом својих представа религиозних драма извађали су, по примеру Италије, и музичке инструменталне уметке (симфоније) и пратњу хорова.

Нарочити љубитељ музике и мецена за музичаре био је гроф Волф Енгелберт Турјашки, који је у свом љубљанском дворцу г. 1652. дао приказати прву талијанску оперу код нас. После су код. нас опере, које приказују путујућа талијанска позоришта или домаћи људи, по талијанском узору, стално на дневном реду кроз више од подруг столећа. Ту имамо поуздане податке о утицају талијанске музике у нашој земљи у ХУП и ХУШ веку.

Па каква је то музика била Очевидно донела. је новости нове талијанске опере у монодиском стилу. Помпозна драматика, монодија, колоратура и патетична живост били су јој битне карактеристике. О домаћим композиторима, који су сигурно прихватили тај стил у већем или мањем обиму, знамо само по имену, но дела нам њихова нису остала сачувана или бар чекају да се пронађу у архивама.

На прагу новог столећа, дне 8. јануара г. 1702., , основао је Бертолд Хефер у Љубљани, са 14 чланова, Асадепја РЕаПо-Наттотсогтшт, Љубљанска филхармонија је била најстарије музичко друштво бивше Аустрије, па је то и у садашњој Југославији.

И у осталим правцима је напредовао музички живот. У другој половини ХУШ столећа Љубљана је већ имала сталну позорницу ва оперу и певачке: игре (Мођеђ пе), која је неговала већином тали-