Slovenačka

208 ФОРТУНАТ ЛУЖАР

Гимназија у Цељу постала је чувена по целој Аустрији због жестоке борбе, која се водила у бечком парламенту више деценија за словеначке. паралелке у нижим разредима. Тек године 1895. основана, је у Цељу словеначка нижа гимназија, а постојала је осим тога потпуна немачка гимназија све до ослобођења. Дуго је трајала и борба Словенаца за словеначку наставу на гимназији у Горици, где је студирало много словеначких ђака из. Приморја. Тек касно су добили мале концесије у настави на словеначком, а године 1910. поделила се дотадашња у суштини немачка гимназија на потпуне гимназије словеначку, талијанску и немачку. То је била прва потпуна аустриска државна гимназија са словеначким наставним језиком. Алп већ од године 1905. постојала је потпуно словеначка приватна гимназија у Шентвиду код Љубљане, која се брзо развила у потпуну гимназију. Основао је на свој трошак љубљански бискуп д-р Јеглич, те одгојио и професоре (већином из свећеничког сталежа). Варош Идрија основала је прву словеначку реалку.

Словеначки ђаци су, дакле, имали пре осло– бођења средњу наставу на свом матерњем језику само у нижим разредима, па и то не свуда. Настава. у вишим разредима, осим у наведеним заводима. била је немачка; и словеначки професори морали су словеначким ђацима предавати на немачком. У већини средњих школа, осим у Крањској, највећи број професора били су Немци, особито за важније предмете, као н. пр. за историју, да се пермвнреаро

дух еловеначких ђака.

Професорско друштво у болни организација словеначких професора, издавало је уџбенике: за вишу гимназију, да се тим аустриска влада присили на словенизацију, јер се ова изговарала да не може дати словеначких виших разреда, кад нема. словеначких уџбеника. Тек после године 1908. почела се: помало увађати словеначка настава за по-