Slovenačka

ПРОСВЕТНЕ ПРИЛИКЕ 217

друштво издаје од 1926. г. Географски Весник. Правнички факултет публикује серију уџбеника и нарочити „Зборник знанствених расправа“ (од 1928.) "Теолози имају своју Богословну Академију, која издаје посебна дела и има од 1920. г. свој орган Богословни Весник.

Народно просвећивање. Међу Словенцима се друштвени живот развио сразмерно рано и врло интензивно. Шездесете године су, са почетком уставнога живота, створиле основу и просветном раду међу народом. Почело се с тим као средством народнога препорода. У борби са Немцима, односно са Талијанима, требало је развијати своју словенску индивидуалност, а то се могло постићи у првом реду путем добре организације политичког, просветнот, културног и привредног рада међу народом. Језгре друштвеног живота биле су читаонице, које су се почеле оснивати г. 1861. у градовима и варошицама. Читаонице нису биле само друштва за читање, већ су се бринуле и за друштвени живот, приређивале су драмске, музичке и друге представе, предавања, забаве, излете и т. д. Ту су се састајале политичке вође, ту су се плеле друштвене п идејне везе међу народом који се будио Деловале су у првом реду међу интелигенцијом, постале су тако рећи ћелије народнога живота.

У борби са културно, политички и економски јачим Немцима и у Приморју Талијанима, ишао је словеначки народни препород за тим, да оснујеми организује, према многобројним немачким, слична словеначка друштва. Зато се друштвена организација све више епецијализирала и усавршавала. У томе су служили за углед највише Чеси, који су били у сличној борби са Немцима.

Осамдесетих година се спремала значајна промена у словеначком народном животу, која се извела потпуно деведесетих година. Словенци који су се дотада јављали у политици и у свему као јединствена политичка странка, расцепили су се на