Slovenačka

ИСТОРИЈА 61

служба на државној граници утицали су нарочито повољно на рани развитак штајерских министеријала. У почетку ХШ века све се више приближују неке министеријалске породице сада већ доста ретким племићским породицама и почеше се стапати с њима у један општи племићски сталеж. Одлични министеријали се почињу називати господин (4оппиз) и племенити (поћшв), жене се у круговима још слободних племића и имају од цркве обимна феуда и адвокатуре. Као своје феудалце опет имају витезове нижег ранга (пћез). Ови су често кастелани на малим градовима, стражари земаљског господара, суци, ловци, шумари и слично. У ХШ веку чине витези нижег ранга још посебан, од министеријала одељен сталеж,гали крајем средњег века претапају се с њима све више у један јединствени и једнакоправан племићски сталеж.

Министеријали су полако задобијали саветодавни глас у околини земаљског господара. И у том погледу била је еволуција министеријала у посебан сгалеж „земаљске господе“ најбржа у Штајерској, а спорија у осталим словеначким покрајинама, где се није могло тако рано развити земаљско гтосподство, односно где ово прелази са једне породице на другу. Политички утицај и моћ крањских министеријала подиже се тек у доба краља Отокара и првих Хабсбурговаца.

Градови и трађансшво. Средњи сталеж, то јест грађансшво, развија се у словеначкој земљи због каснијег постанка вароши и варошица доста касно. Старијег порекла, са непрекидним континуитетом из антике су приморске градске комуне (Трст, Миље, Копар, Пиран, Пореч, Пуљ, и т, д.) које се са својим романским становништвом, својим аутономним уставом и управом строго деле од словенског залеђа. Словенски елеменат могао је тек врло споро ући у њихову романску ексклузивност. Птуј је могуће једина словенска варош, која је одржала непрекидни континуитет с антиком. Најпре од свих