Slovenačka

62 милко кос

зове се „сјуЊаз“ и постаје важно управно и привредно средиште салцбуршке територије на Драви, као и важно војничко место на граници империја. Од Шпанхајма, односно Траунгаваца, — исто тако као погранична тврђава, —- основан је Марибор, који се као тржиште, прелазна тачка преко Драве и управно-економско средиште, подигао за Бабенберговаца (1209. Тогит, 1254. сућа5). У Корушкој су најстарије вароши и варошице: у шпанхајмски и шентпавелски део подељени Великовец, шпанхајмски Шт. Вид, и на путу за Италију у трговинском погледу врло важан бамбершки Бељак. Целовец има до средине ХШ века још сеоски карактер, а подигао се тек у другој половини ХШ века.

На Савињи спомиње се рано Лашко као варошица. Цеље је добило веће значење тек кад је дошло. под власт грофова Цељских. У Крањској има у ХШ веку највеће значење Камник, андешко тржиште на путу из савињске долине у Крањеку. Бискупско-фрајзиншка (Шкофја) Лока спомиње се као варошица 1248. гтод., шпанхајмска Костањевица, која је била важна тачка за трговину са Хрватском и Угарском, 1249. год. У Љубљани на брду постојала је у првој половини ХШ века шпанхајмска палача (раја шп), уз брдо и град почела се развијати насеобина, која се први пут 1265. год. зове варошица. Варошица била је најмање од 1210. год. и Горица.

Градови у словеначкој земљи постали су у главном као управна и економска средишта на територијама различитих световних и црквених господара. Меродавна за развитак градске насеобине била је трговина, која се почела развијати на прометној тачци, обично уз град територијалног господара. Кад добивају тржишта и зпдове постају и по карактеру градови. Становништво је подељено у пуноправне грађане, становнике без грађанских права и привремене госте и странце. Међу странце спадају и жидови, који су имали у средњем веку у