Slovo o Lapovu

И ФОНД

=

ЗАВИЧАЈ

Протонамесник Горан Живковић

МОНОГРАФИЈА ХРАМА СВЕТЕ ПАРАСКЕВЕ У ЛАПОВУ

Црква Свете Параскеве у Лапову је освештана 8. августа 1919. године од стране тадашњег српског митрополита Димитрија те је прослава њене стогоАишњице уприличена у недељу, 11. августа прошле године. Том приликом епископ шумадијски Господин Јован је са свештенством служио Свету архијерејску литургију, а затим је организован пригодан културно-уметнички програм и свечани ручак. Први српски патријарх после уједињења Срба, Хрвата и Словенаца, Димитрије Павловић, једно време био је парох лаповачки и сабрат свог тадашњег таста, проте Луке Радовановића. Он је јако волео Лапово, често га је посећивао и био је иницијатор градње садашњега храма, и то на месту брвнаре која је до 1910. године постојала док није срушена.

Поводом овог за Лаповце значајног јубилеја написана је са благословом епископа шумадијског Јована монографија овог дивног храма, укоричена и одшттампана на квалитетном кунздрук папиру. Црквена општина лаповачка Дугује велику захвалност господину Срђану Којићу, власнику штампарије „Колор Прес“ који је бесплатно одштампао импозантан тираж од 400 примерака. Монографија је написана на 352 стране, а писали су је следећи аутори: мр Небојша Ђокић, др Момчило Исић, др Предраг Драгојевић, др Иван Бецић, др Оливера _Думић, протојереј Саша Антонијевић, _ протонамесник Горан Живковић и Дејан Радисављевић. ПриХоге су написали протонамесник Дејан Шиштковић, ђакон Марко Арсенић и Дејана Банковић. Уредник је историчар уметности и редовни професор на Филозофском факултету Универзитета у Београду, др Предраг Драгојевић. Ова књига је додатно значајна јер монографију овог обима још немају многе цркве, како у шумадијској епархији, тако и шире. Уводни текст о значају храма за духовни живот Лаповаца је написао протонамесник Горан Живковић, парох четврте лаповачке парохије. Он је изнео мноштво детаља из црквеног живота

поменувши манифестацију Дани Свете Петке, црквени хор, занатлијску славу, запис · посвећен _ Светом — владики Николају, свештенике који су служили при овом храму, општинску структуру која годинама помаже црквеној општини, рад вероучитеља као и сва удружења са којима свештенство има веома добру сарадњу. Поменут је и фрескопис којим је храм украсио баточински фрескописац Драган Милојевић у последњих неколико година, а све уз обилну финансијску помоћ верујућег народа Лапова. Аутори монографије су прекаљени стручњаци у својим областима. Небојша Ђокић је већ познат као црквени историчар, аутор је многих текстова везаних за локалне храмове и велики је ентузијаста у области којом се стручно ави. Дугогодишњи је сарадник часописа „Каленић“, а за писање о лаповачком храму је био додатно мотивисан јер је један део свог живота провео у овом месту. Он се осврнуо на историјски период пре изградње цркве брвнаре која је постојала на истом месту где је садашњи храм, а срушена је да би се исти саградио. Пре брвнаре је парохијски храм „Лапова био уствари манастир Грнчарица те је и ова тема детаљно обрађена у монографији. Током истраживања везаних за писање овога дела наилазио је на многе интересантне податке као што је на пример чињеница да је пројекат лаповачког храма освојио сребрну медаљу на једној изложби у Лондону пре Првог светског рата. Занимљива је и чињеница да су Аустријанци срушили споменик Карађорђу на Калемегдану у току истог тог рата, а пројектант тог споменика је био Пашко Вучетић који је насликао иконостас лаповачког храма. Једна занимљивост је везана и за најзначајнијег пароха који је службовао у овом месту, а то је каснији митрополит и затим патријарх Димитрије. Наиме, његов таст и он су били посвећени сточари и редовно су били у највишем рангу када су се организовала такмичења сточара овога краја. Др Момчило Исић се годинама успешно и студиозно бави једном потцењеном граном историје - локалном историјом. Његов допринос је везан махом за историју просвете у лепеничком срезу коме је Лапово припадало. Наиме, замисао аутора монографије је била да се обраде сви детаљи везани за живот парохијана Лапова, како они световни у