Slovo poučitelno gospodina Georgїa Їoakima Colikofera, pri reformatovь obšestvu, nemeckoga predikatora

Ї2 чно даю и ирохаае. Свакь вели, Акосе само нико съ речма неосуждава и не опорочава, Акосе ко снима лажно не заклинѢ, акосе ко одь весма простачки ружни изговора одь преизлишнЬга блядословїа, одь дебели и .рчевидни лажа уздржава; впрочемъ іца и како ко говори, какве речи и изговараня употреблява, то ниіца не значи; обично и повишой части овосе сврхь б^реде и упошребхѢнїа речи мисли и мудруе. Зато, нїесе дакле чудити да ни учемь толико не погрешавамо колико у оеомь послу! ниеее чудити да се нись еднимь даромъ творца више злоупотреблї>нїе него совимь не чини, ниеее чудити дакле да исши Апостолъ чловека кои у речн же погрешава за савршена признае и пропозеда! Ахо хо у ре'Іи не сотрешава тан з савршснь Ч.ЛОВехь За не подлежи овой погрешки изискуесе високъ степень добродѣтели и наравнога савршенства; и когодъ по иешини ньой не подлежи, онь мора бити не само у овогаь, него иоіць савише у свакомь свомь поступку преизрядни и савршено добродѢтелнй чловекь. Ово изреченіе, мои боголюбиви слишатели, нїе случайно нити просто, и заключава у себи пространну науку и велику истину, кое люже бити да врло редко и на умъ коме падаю. Какогодь едань чловекь, кои свое нужности преиебрегава, никадь ни едну кахо надлежи неис-