Slovo poučitelno gospodina Georgїa Їoakima Colikofera, pri reformatovь obšestvu, nemeckoga predikatora

аа комъ коига о гоомь проси или непроси, ласно неОбегцава, обаче кадь онь то комь обеіда ондае онь крепко намѣренъ и у свако доба готовъ шо ідое обеВ}ао исполнити и свршити. Онь не пресиплѢ свакогь когагодь срешне сь учшивостними обеіцанїами, и сь прїашехсшва свога вѣчниыи увѢренїами, нитисе наыеіе свакомь за доброволна, препослугана и препокорна раба и слугу; обаче нѢгово премъ да умѣрено и ограничено почитаніе, правое и чисто високопочитанїе ; просшоречно изяшнѣнїе нѣгове приданосши, срца е нѢгова и душе непоколебима приданость и присвоеніе. НѢгова немногосложна зафалность искреннае и срдечна зафалность. Никога онь преко разлога не похвалюе, и нѢгова похвала чесшосе у шако умѢреннимь изреченїамь содржава, да справа некиыь преухиіцреннимь и надувеиимь похвалама едвасе за похвалу признати можеі Обаче онь чувсшвуе цѣну веіди или лица кое онь похвалюе; гди напротивъ други кои ідо фале и подижу, само сь празнимь речма кграюсе, и много храть , све противно шомь іцо говоре мисле и умствую. Онь редко кога немило опорочава; и у сравнѢнїу сь многи други едвасе кадь нѣгове речи опорочителне чине : но акрлїе онь кадь прину&ень оно іцо неваля опорочавати, шо заисшо мора тога и достойно бити. НѢгово Есть и Нїе служи нѣму за свану клешву: али нѢгово Есть, управъ з Есть, и нѢгово :