Službeni list Srpske književne zadruge

ХХУ

што-шта што би требало изменити. Прво: што ће нам предговор — Књига је та намењена српској деци. Змај који осећа боље него други Срби, наменио је то српској деци. Међу тим ова је штампана, као и друге књиге, писменима која нису за децу, што много отежава разумевање праве ствари. Ту се реферише: шта је употребљено а шта неупотребљено. То је са свим непотребно.

Мени се чини да у српској књижевности нема лепших мисли него у дмајевим „Булићима.“ Одбор не би нашао ништа лепше. но да је узео једну лепу песму као предговор, која би тумачила дмајеве осећаје. Међу тим то Змај није писао оним лепим језиком, него им се ту говори о редиговању песама. Ја просто не налазим томе разлога.

Друга страна је сами Формат. Господо, као сановник! Онаки Формат не треба у дечјој књизи. Тамо има. једна маса слика. Сваки педагог казаће да ово нису предели, није вода, није дрвеће, нити ишта друго. Има маса слика које не треба дати детету да му се јављају рђаве представе. Од њих потичу јаче представе него од онога што читају. То ми се чини де је за то што је требало узети стари „Невен“ и његове слике и направити садање издање. Ево коликих име слика (показује у књизи), а слова се просто не смеју помолити у дечјој књизи. Има по 70 и неколико стихова на једној страни. У опште, цела ова књига, оваква каква је, не може одговарати ономе задатку коме је намењена. Ја напомињем, господо, да су лањске године, кад ми је забрањено говорити,. моје реч рђаво протумачене, а сада напомињем да нисам тражио путем јавне речи да се оправдам. То сам оставио за сада.

()во издање, као популарно, и начин његов одговарају потпуно модерном писању, т.ј] шири оно што је лепо и образује читалачки укус. Ми треба да отклонимо сваку сумњу у ово и све што није задатак Орпске Књижевне Задруге.

— Дакле ја предлажем: да се у будуће има у виду све ово, а одбор Српске Књижевне Задруге да

5