Službeni list Srpske književne zadruge

и

у

ХД

Лаза Обрадовић. отето. ја нисам чуо од

председништва да је ставило на дневни ред дебату о извештају Задругину, који су господа предговорници и без тога узели у дискусију. Јер, по моме мишљењу. то је један разлог, за што је ова дебата узела незгодан правац. Незгодан правац узела је у толико, што је неки од г. г. предговорника дебатовао о предговорима, неки су дебатовали у начелу о издањима Њњижевне Задруге и бацали поглед на ранија издања, а неки су се упуштали у Формалну страну самога извештаја, а то још није ни изнесено ни прочитано. Према томе је, како ја разумем, и сама дебата узела погреан правад. Што се тиче примедаба г. г. предговорника, ја бих имао да приметим и усвојим неке као по све тачне. У првоме реду рећи ћу да је напомена т. Олободана Јовановића: „о делима којима би се имала да помаже наша национална идеја“, са свим на своме месту. И менш се чини да таких дела до. сада у Ењижевној Задрузи није ни било. — Познато је, свима па и управи да територија Старе Орбије није још од стране стручњака ни претресена. Ми имамо доста писакога о Старој Србији, али с географскога гледишта то је вод свакога писца различно. То је исто и сва Средачком Облашћу. Могло би се приметити. Књижевној Задрузи да она треба да обрати на то мало већу пажњу. — Могло би се приметити Задруви и о уношењу апстрактних ствари у њена издања. Ја сам и равије чинио примедбе у том правцу, а чинио сам примедбе и на поједина дела. Али из извештаја који је сада прочитан. а тако пето и из издања Вадругиних од пре 2—2 године, нисам могао замерити много управи. Највише сам противан уношењу приличног броја латинских имена и у опште страних израза. На прилику: врло је незгодно читати От. Милана Јовановића, иначе врло озбиљна писца, кад се наиђе од једном на енглески или Француски израз, који није ни преведен на српски. У том погледу имало би се мало замерити. |

=