Službeni list Srpske književne zadruge

У

На прошлим је скупштинама задругарским покре– нуто питање би ли управа Српске Књижевне Задруге могла спремати за најшире редове народне нарочита подесна издања, и то је пптање на послетку скупштина упутила управи да га проучи и, ако има могућности за његово остварење, почне о томе радити. Да то проучи. управа је изабрала нарочити одбор који је радио под председништвом г. Љивана ивановића, потпредседника управина. ај се одбор неколико пута састао и на састапку, на ком су, поред председника, била г.т. Јанко Веселиновић, Лаза. Обрадовић, Ћ. 0. Дачић п Љ. Јовановић, једногласно утврдили ово:

У нас, нарочито у Краљевини Србији, још нема правих издања за широке читалачке кругове народне. издања која би била написана просто и разумљиво а била би им умерена цена. А оваки су списи врло потребни, и њих треба што пре почети спремати и изда= вати. Материјалне могућности за издавање ових списа у нас има, нарочито с погледом на то: што у нас имају већ две велике задужбине (Димитрија Стамепковића и Љубомира Радивојевића), одређене на ширење ваљаних књига у масу народну; што у нас сваке године велике своте новаца троше: министарство просвете, поједиви школеки одбори и просветни добротвори на набавку ваљаних књига за поклањање ученицима; што би се велики број читалаца за ове списе нашао међу ученипима наших народних и средњих школа (па могло би се додати, и међу војницима). Опремање и издавање ових списа требало би да узме на себе Српска Књижевна Задруга, и штампала би пх независно од редовних кола, било сама, било да старање око њих повери нарочитом одбору. Овим ванредним издањима не само што се не би наносила штета редовним издањима Задругиним, него би се напротив преко њих радило на повећавању броја задругарскога, јер би се многи још за рана, ванредним издањима, привикавали да читају и за тим да потребне књиге добију у издањима Српске Књижевне Задруге. Шрва погодба за успех у издавању ових