Službeni list Srpske književne zadruge

41

цина. Кад је већ у записнику стављено да је извршен преглед магацина, онда је на сваки начин постојала и магацинска књига. Заиста, поједини чланови пређашњих управа тврде да је постојала магацинска књига, из које се увек могло видети стање магацина. Исто тако, тврди се да из магацина није могла изићи ни једна књига без одобрења књиговође, администратора или благајника.

Из записника од 7. Ш. 1904. види се да је стечајем изабран чак нарочити магационар. Тада је при предаји односно примању магацина требало да присуствује неко од чланова управе. Пошто је магацин био од доста велике вредности, те је узето нарочито лице за магационара, морале су се бар тада уређивати магацинске књиге, — ако их раније није било. О свему овоме ни из записника ни из деловоднога протокола ништа се не види. Ништа се по записницима не може више рећи ни о примању магацина од тога магационара, али је истина да га он није предао по магацинским кљигама.

Треба поменути, да по свему изгледа да се магационар готово увек налазио у самој Задрузи једино да би могао без одобрења управе примати новац од повереника и појединих задругара. Ово се мора претпоставити, јер се иначе не може протумачити, од куд је могао примити онако велику суму, а међутим о томе тадашња управа и благајник нису ништа знали. : ;

Не може се пропустити, а да се не помене да је у билансима ревносно уношена вредност магацина књига и тиме маскирана готовина сталнога капитала. Карактеристично би било знати, на основу чијих се извештаја и књига и инвентара уносила та сума, те да се у свако доба може оверити тачност унетих сума.

На 78. састанку (од 1. 1. 1898.) председништво извештава управу да је ради вођења благајничких књига: увело судом потврђене књиге, које ће уре-