Službeni list Srpske književne zadruge

СТРАНА 82.

СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА

БРОЈ 8.

имовински поредак у Задрузи. Овај је предлог последња последица ранијег болеснога стања у Задрузи. Он је у ствари већ решен суштином чл. 4. Правила Задругиних, који то исто већ сам собом опредељује. Имовина Задругина неће фактички постати мања, ако се предлог усвоји, а биће правилније и чистије опредељива. Требало је можда у предлогу ставитимн ову напомену: да магацин књига служи само за приходе потрошнога капитала, како то већ предвиђа чл. 4. Правила, али што годишње претекне од потрошнога капитала да иде у стални.

Г. Сретен Стојковић. — Напомиње дау билансу има једна сума у сталном капиталу, која је, може се рећи, фиктивна; провлачи се већ кроз дужи низ година, а било је о њој говора и напомена и на прошлим скупшинама. То је процена Задругина магацина. Овим се предлогом тражи, да се стални капитал потпуно реализује, да се рачуна само са стварним стањем његовим. Нема смисла да се магацин, чији приход иде у потрошњи капитал, рачуна у стални. Вредност је магацина променљива, она се смањује (лане је продато књига из магацине за 18.000 дин.). Да би се изравнало издавање и примање у билансу, мора се узети сваке године већа процена књига, па се морала и ове године узети већа процена магацина, него лане, да не би изишло да има дефицита. Ако би се и даље тако радило, дошло би се брзо до немогућности да се биланс склопи. Место 127.000 дин., колико је раније бележен стални

капитал, примила је ова управа 12.000 дин. |

реалне подлоге Зато се сад предлаже да се сталан капитал бележи само 63.636,85 динара

стварне подлоге, да би се избегла фиктивност. |

ГР. Лазар Ј. Обрадовић. — Говор г. Стојковића необично га зачуђава, јер он тврди да је овај биланс лажан, удешаван.

Г. Сретен Ј. Стојковић. — Протествује |

против израза, који он није употребио.

Благајник г. Х. Лилер. — То није казано. Казано је само да је ради изравнања биланса магацин књига ове године процењен мало већом стопом него лане; а нигде нема прописа, лико се које коло мора проценити при уношењу у биланс, па да би се могло из ове процене извести да је лажна. Сталне вредности за књиге не може ни бити, јер цена пре расте услед расиродаје, него што опада. Међу тим је овогодишње повећавање вредности тако мало према лањскоме процењивању, да не може бити говора о некоме удешавању.

Г. Лазар Ј. Обрадовић. — Тврди да је тачно чуо ове речи Tr. Стојковића: „Узели смо

ко- |

једну суму већу, да бисмо изравњали примањеи издавање у билансу.“

Г. Сретен Ј. Стојковић. —, То није исто с оним што је г. Обрадовић први пут тврдио.

Г. Лазар -Ј. Обрадовић. —- Јесте. До сад је капитал и у новцу и у књигама рачунат у стални капитал и скупштине су га одобравале. Сад се вели да је оно лажно; књиге се сада не рачунају као новац, већ иду у потрошни капитал.

Благајник г. Х. Лилер. — Тако је рађено у сва три биланса ове управе, а не тек сада.

Г. Сретен Ј. Стојковић. — Овакав рад требало би да је познат г. Обрадовићу са прошлогодишње скупштине. У досадањем рачунању потрошнога магацина у стални капитал и лежи фиктивност, која се сада жели да уклони. Тумачи г. Обрадовићу, да је његов говор о процени магацина погрешно разумео. Коло Задругиних књига продаје се за10, 6 или 4 динара, али кад се узму у рачун трошкови режије и експедиције и проценат повереницима, онда се цена књигама мора оборити у процени. Да би та процена била што приближнија првој суми, која се несумњиво може добити продајом, а да она не буде ни у колико зависна од сталнога капитала предлаже се, да се фиктивна сума сталнога капитала сведе на реализовану, а тада ће и биланси моћи показивати стварну имовину Задругину. Г. Обрадовић погрешно мисли да се новац, добивен од продаје магацина, сматра као стални капитал. Тумачи, који приходи иду у стални капитал.

Г, Илија Н. Ђукановић. — Сматрао би за срећу, да се магацин није никад ни рачунао у стални капитал. Стални капитал биле су оне 68.000 дин., које је ранија управа примила од г. Уроша Благојевића, а не књиге, магацин, по коме би се вредност раније бележенога сталнога капитала могла представити готово нулом. Данас већ има нешто, што представља стварни стални капитал, Вредност магацина мора се отписивати, као у трговини вредност непродате робе. Што претекне од потрошнога капигала. може ићи у стални.

Г. Урош Благојевић. — Налази даје за Задругу све једно: примио се овај предлог или не. Лепше би било, да је могло остати по старом. Ако збиља има прихода преко расхода, чисте добити, то да се тај приход, као добитак од магацина, рачуна у стални капитал.

Благајник г. Х. Лилер. — Вишка још не може бити, јер се још отплаћују ранија дуговања. Г. Живан Живановић. — Разлажеда сваки комплет књига Задругиних има четири разне вредности, од којих се свака може узети као

a a ako ма а a a WEAN MIS RO