Službeni list Srpske književne zadruge

"vl

| __БРОЈ 9. 5

| вају књиге, докле су год живи. Ако пропусте

коју годину, па су ради да им се накнадно

· уважи и она, да им не би пропале све раније уплаћене године, дужни су за ту годину, поред

· оснивачкога улога, положити још онолико пута по 1 динар или ! круну, колико је година проте-

· кло од тога прекида до године накнадне уплате.

| 3. Улагачи плаћају шест (6) динара шли

· круна годишње, докле су год ради примати

· Задругина издања.

i. Сви задругари добивају од повереника признанице на положене улоге, које добротвори и оснивачи треба да чувају непрекидно, а улагачи само док добију књиге онога кола, за

које су платили.

Задруга има на своме стоваришту и свих ранијих кола и продаје посебно I, V, VII IX a ХМ коло, у колико их и докле их још има, (јер

_ у свакоме — сем 1Х — већ нема по неке све-

ске, а у опште су већ на измаку) по 10 динара или

круна, Х, ХГи ХИ коло по 4 динара или круне,

док их још има повише, а остала кола по 6

· динара или круна. Сем тога има Задруга јоши од посебних издања својих (Забавника, Чика Јова Српској Омладини, Ст. Новаковића Српска Књига, Ђ. М. Станојевића Србија у сликама), као и распарених свезака редовних издања и продаје их по ценама, означеним у списку издања.

Књиге шаље Задруга повереницима и задругарима о своме трошку, само је њихова царина, где се она плаћа на књиге, укоричене у платно.

Управа Задругина добро зна, с колико је труда, па често и материјалне штете сколчан рад повереника, и да њих на посао и заузимање око прикупљања задругарских улога креће у првоме реду чиста љубав према српској књизи и Српској Књижевној Задрузи и њену задатку, а да ретко ко од њих мисли и на какву материјалну добит. Али управа сматра да није право, да ти добри људи тај тешки посао раде на штету свога одмора, па неки пут и својих прихода, те је зато задругарска скупштина утврдила Задругиним Правилима, да се повереницима за њихов рад да скромна награда. ИМ према томе повереници имају за свој труд и трошкове преписке (по чл. 16. Правила):

СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА

СТРАНА 15.

1. од прикупљених и послатих добротворских улога, уплата и доплата два од сто (2"/0);

9. од покупљених и послатих оснивачких и улагачких уплата дванаест од сто (12'%/0);

3. од прикупљених и послатих новаца за ранија кола (1—ХУП) двадесет од сто (2000);

4. од покупљене и послате претплате нареднога „Забавника“ дванаест од сто (1200), а од ранијих књига „Забавника“ двадесет од cro (20%);

5. од покупљених и послатих новаца за засебна издања и распарене свеске редовних издавања тридесет од сто (30%о), од дела која Задруга има у комисион дванаест од сто (1200).

Проценат овај моле се повереници да сами задрже при слању улога и новаца за ранија кола и споредна издања, само нека то тачно назначе у обрачуну.

Поред тога повереници имају право на Задругино скупштинско признање и избор за добротвора, ако за три године скупе улоге од 150, а за 5 година од 250 задругара.

Књиге за себе, ако их желе имати, повереници морају плаћати као и сви задругари, морају се дакле и сами уписати за задругаре. То је лепше и за поверенике, јер тако постају и они чланови Задругини, а и за Задругу, јер не мора водити посебни рачун о бесплатним повереничким комплетима.

Молећи још једном поверенике и задругаре да пожуре са слањем улога и да настану да се у Задругино коло ухвати све већи број српских синова и кћери, шаљемо свима искрен српски поздрав и захвалност на одзиву.

10. августа 1909. год. у Београду

Председник Благајник Српске Књижевне Задруге Х. Лилер Ст. Новаковић Тајник Потпредседник

Драг. Костић Ср. Ј. Стојковић

Чланови : А. Ј. Стевановић, Ант. Пантовић, Борив. Ј. Поповић, Драг. М. Јанковић, Жив, Ј. Јуришић, Јаша М. Продановић, Јер. Живановић, Јов. Скерлић, Мирко М. Поповић, Павле Поповић, Др. Св. М. Марковић.

о 5 ao

Повереницима.

Као друга књига (по реду осма) поново покренутога Забавника Српске Књижевне Задруге, чија је прва књига /Триповешке 11, лепо примљена и растурена, штампана је и растура

1.

се од 10. септембра: Породица Оберле, роман Рене Базена, признатога францускога романсијера, у преводу г-ђе Јелисавете Св. Марковића, учитељице,