Službeni list Srpske književne zadruge

Број 5. и 6.

а аса

пољани (др. Данило Мајарон); 14. „Савез хрватоских пјевачких друштава“ у Загребу (Милан МКрешић); 15. Лист „Слован“ у ЈЉубљани (Драрутин Хрибар); 16. „Словеначко Планинско Друоштво“ (др. Фран Томиншек); 17. „Словеначка Школска Матица“ у Љубљани (Х. Шрајнер); 118. „Српска Књижевна Задруга“ у Београду (др. Јован Скерлић); 19. „Савез певачких друпштава“ у Љубљани (др. Владимир Равнихар). „Југословенска Академија знаности и умјетноасти“ је у нарочитом писму јавила да „ће доостављене јој евентуалне приједлоге радо узети џу претрес“. У току састанка је поново наглашшено да „Југословенска Академија“ прима и ословеначки написане студије, и уједно је истакннуто да би словеначке институције требало да ппоручују њене публикације; затим се са одообравањем поменуло издавање „Југословенске Енциклопедије“. „Матица Српска“ у Дубровннику је поручила да се „слаже потпуно са мипшљу да словеначка, хрватска и српска културна пдруштва ступе у што тешњу везу“. Управа „Кр. езем. хрв. казалишта“ у Загребу (Владимир пл. ГТрешчец Брањски) изјавила је да је узела себи (у задатак да у будуће на загребачкој позорнници негује и словеначку драму.

Дневни ред и ток рада био је овај: j l. A4yauka. Ma основу реферата г. г. др. ЧВл. Равнихара и Милана Крешића констатује осе прво, да су словеначки „Нови Акорди“ DE пледна публикација за музичку уметност, и да це хрватски „Пјевачки Вјесник“ друштвени орттан хрватских и словеначких певачких друшштава; друго, да се почасне награде за нове хкомпозиције подједнако у будуће расписују за условеначко хрватске као и за српске композитторе; треће, одлучено је да се изјави жеља чкоју су прихватили присутни уредници „Са"временика“, „Српскога Књижевнога Гласника“ ти „Слована“ (Ливадић, Скерлић, Илешић), да тти часописи доносе објаве и оцене на компоезиције сва три народа; чешвршо, нађено је за ппотребно и могуће да се музичко благо, као шшто је напр. у издањима „Глазбене Матице“, тлаје осталим Јужним Словенима на располосжење и употребу.

ИП. Медицина и природне науке. На основу

тизвештаја г. др. Деметра Блајвајса пл. Трсте- |

знишкога 1. се констатује да хрватски и срп: уски лекари имају у „Лијечничком вјестнику“ освој заједнички званични орган; 2. да Срби зиздају лист „Здравље“ и „Архив целокупне месдицине“ (својина „Српскога Лекарскога Друтштва“), а Хрвати „Гласник Хр. Природословтног Друштва“ ; 3. изјављује се жеља да сваки ЈОД уосталих стручних органа и реферате о свима устручним јужнословенским публикацијама (књитгама, списима); 4. да се при изради стручне

тих листова увек доноси садржину свих |

СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА

"учним правним списима,

СТРАНА 58.

терминологије што више пази на заједницу израза (најбоље би било терминологију издати у једној књизи); 5. примају се ове резолуције:

прво, у интересу културног напретка јужнословенских народа у оквиру аустро-угарске монархије је неопходно потребно да се испитима, који су положени на загребачкоме универзитету, призна реципроцитет за цислитавске земље; » i

друго, услед практичне потребе јужнословенских земаља, особито Босне и Херцеговине, које још ни из далека немају потребан број лекара, па и Хрватске и Славоније, потребно је да се на загребачком универзитету што пре установи медицински факултет. Исто тако је потребна и техничка виша школа у Загребу, која делимично већ има новаца за то;

треће, представници јужнословенских културних друштава једнодушно захтевају да се за Словенце у Љубљани подигне универзитет, и то најпре правни факултет.

ШП. ГТравне науке. На основу реферата г. др. Дан. Мајарона !. се констатује да орган „Правничкога Друштва“ у Загребу саопштава и словеначке чланке, и да љубљански „Правник“ којим се служи и Истра и Далмација, објављује и хрватске чланке; 2. да загребачко и љубљанско друштво измењују предаваче; 3. изјављује се жеља да та два органа и српски „Архив за правне и друштвене науке“ доносе извештаје о правничким организацијама и назатим о правним реформама нарочито у хрватским и српским политичким заједницама (Бановини, Босни и Херцеговини, Србији, Црној Гори) што ће бити од користи, теоретички и практично, политичарима и законодавним телима (др. Кучера и др. Скерлић узимају на себе посредовање у том правцу); 4. да се, као и у медицини, и при изради правне стручне терминологије гледа на што већу заједницу израза (најбоље би било терминологију издати у једној књизи).

. IV. Планинска (шуристичка) Друштва. На основу реферета г. др. Франа Томиншека 1. признаје се уопште велики значај „Планинским друштвима“ за упознавање и одбрану земље; 2. констатује се да су Чеси много учинили за развитак планинства у Словеначкој; 3. да преговори „Слов. Планинског Друштва“ и „Хрв. План. Друштва“ о заједници органа „Планинскога Вјесника“ још нису успели до сада, али да би то било корисно за развитак планинства међу Хрватима и Србима.

М. Школско-књижевна друштва. На основу реферата г. г. Јос. Шкавића и Х. Шрајнера констатовало се 1. да „Хрв. Пед. Књ. Збор“ не издаје књиге које би служиле на раздор између Хрвата и Срба; 2. да „Хрват. Пед. Књ. Збор“ и „Словеначка Школска Матица“ дају