Službeni list Srpske književne zadruge

СТРАНА 54.

СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА

БРОЈ 5. и 6.

члановима братскога друштва узајамно своје публикације у половину цене; 3. да се „Слов. Школска Матица“ и „Хрв. Пед. Књ. Збор“ узајамно надопуњују, јер прво друштво издаје више практичне, а друго више теоретичке списе; 4. да „Слов. Школска Матица“ издаје хрватске и српске списе; 5. изјављена је жеља да хрватски лист „Напредак“ доноси више реферата о српским књигама; 6. исто тако да се у школске књиге више унесе упознавање братских народа; 7. одобрава се намера „Слов. Школске Матице“ која хоће да у друштву са хрватским учитељима у 1911. год. приреди путовање по хрватско-српским земљама ; 8. изјављује се жаљење што се јавност одвећ мало интересује за школе и за школско-књижевна друштва.

VI. Популарна књижевна друштва. После реферата г. др. Грубера констатовано је 1. да најшири слојеви треба да добију словенско осећање, ако се хоће да они задрже и словеначку народну свест; 2. да „Друштво св. Мохора“ (у Љубљани) спрема књигу о Хрватима.

МИ. „Академија“ у ЈЂубљани п „Браћа хрватског Змаја“ у Загребу (друштва за образовање маса). На основу реферата г. г. Ласовскога и др. Молеа констатује се 1. да се приређују предавања која имају сврху да публику упознају с братским народима; 2. да се словеначки и хрватски предавачи измењују; 3. да је друштво „Браћа хрв. Змаја“ већ водило рачуна, и да ће још више водити рачуна и о Словенцима (спомен-плоча подигнута Томшићима у Виници, и Трдини на кући у којој се родио); 4. да су правила „Пучкога универзитета“, који би проширио свој рад и на Љубљану, већ одобрена; 5. изјављена је жеља да предавачи, кад предају у братском народу, при језичкој обради свога предавања воде рачуна о језику своје публике.

УШ. Матица Хрвашска, Матица Словеначка, Матица Сриска у Новом Саду, Српска Књижевна Задруга у Београду. На основу реферата др. Базале, М. Јовановића, др. Скерлића и др. Илешића 1. констатује се да те књижевне установе у својим издањима дају извештаје о културном животу братских народа (на пр. новосадска Матица Српска у „Летопису“); 2. да ће се „Матица Хрватска“ и „Матица Далматинска“ слити у једну целину; 3. да су односи између „Матице Хрватске“ и „Матице Словеначке“ нарочито интимни и реални, што се види у томе што свака од њих издаје по једну књигу на суседном језику, или што издају обе заједно по једну књигу; даље у томе

што дају својим члановима у оквиру суседнога народа своје публикације по спуштеној цени (али то ипак не може остати трајно); 4. да су „Матица Хрватска“ и „Српска Књижевна Задруга“ ступиле у сличне узајамне односе, тј. да издају књижевна дела истородне братске књижевности (као што је на пр. „Срп. Књиж, Задруга“ издала Фалскога и Козарца), и да преко својих повереника скупљају чланове и за друго друштво; 5. изјављена је жеља да се извештаји са седница управа измењују; 6. прима се склапање „Савеза јумснословенских културних друштава“. Томе савезу треба у својим народима да прокрче пута Матице. Идући састанак Савеза биће о Лоситејевој прослави у Београду; 7. сажаљева се немарност многих чланова и одборника у разним друштвима.

1Х. Издавачка друштва („Лруштво хрватских књижевника“). На основу реферата др. Ливадића констатује се 1. да је састанак представника јужнословенских културних друштава у толико већег значаја што он показује да су. се рада у смислу нашега јединства, као што то чини „Друштво хрв. књижевника“, од свога почетка, прихватиле наше најјаче институције, т.ј. „Матице“ и „Српска Књижевна Задруга“; 2. поводом факта да на састанак није хтела доћи ниједна позвана књижара, прихваћена је ова резолуција: а) представници јужнословенских културних друштава уверили су се на свом састанку у Љубљани да их књижаре ни мало не потпомажу у ширењу просвете, и споразумели су се у томе да сложно и енергично устану против немара књижарског докле год они сами не увиде да њихова помоћ књижевним друштвима није од користи само тим друштвима него и самим књижарима; 6) исто тако су се представници јужнословенских културних друштава уверили да је за застој у нашим књижевностима у великој мери крив и немар претплатника, и дају израза своме уверењу да претплата на књижевне листове није поклон друштву или издавачу, него да је то дужност просвененога човека, који је мора свесно вршити; 3. констатована је потреба статистике о продаји наших књига и књижевних листова.

Др. Отон Кучера је завршио одлуком: „Матица Хрватска“, „Матица Словеначка“, „Матица Српска“ и „Српска Књижевна Задруга“ и надаље ће ширити популарно-научну и лепу књижевност у своме народу, и то још интензивније него досада, а са већим обзиром на принцип поделе рада у поучном делу и на целокупну психу у области лепе књижевности.