Službeni list Vardarske banovine

Број 34

Преласком болнице у нове модерне зграде дефинитивно је била створена нова етапа у оснивању једног великог болничког центра у Скопљу за целу Јужну Србију.

Но премда су ове болни зке зграде са електричним осветлењем, енглеским клозетима, водоводом, купатилима, просторним и видним 6олесничким собама, представљале велики и стваран напредак и пружале народу ових крајева - установу која има да лези и ублажује његове бољке и невоље, да га васпитава и да развија његов смисао за хигијену и чистоту, рад у новим болницама био је спочетка скопчан са великим тешкоћама.

Не треба заборавити да нове болничке зграде нису претстављале неку заокругљену целину удешену за компликоване потребе читаве једне болнице; недостајало је пуно важних болиичких потреба те је опет ваљало импровизирати. Тако болница није имала своје капеле већ је зато импровизирала једну собу у сутерену дечијег павиљона; болница није имала своје перионице већ се рубље прало у перионици у старој болници и отуда се довлачило колима; болница осим тога није имала никаквих тремова ни шупа, те се угаљ за огрев морао држати у једној соби у сутерену дечијег павиљона итд ит.д.

Прилаком грађења нових болничких павиљона није био уведен систем централног грејања, већ су се болничке просторије и даље грејале обичним ливеним пећима.

Неописана оштра зима 1928-1929 године ставила је болницу одмах у почетку пред тешку пробу, Хладноћа је била тако велика да су на више места водоводне цеви, које су дубоко у зиду биле спроведене, прскале и стварале велике непријатности,

Но највећа тешкоћа долазила је свакако услед тога што болница није имала канализације. А одржавати једну болницу од 200и више постеља без канализације, то претставља свакако једну готово несавладљиву тешкоћу.

По систему који је у новоподигнутим павиљонима био усвојен, у клозетне се јаме сливала сва вода потребна за испирање клозета, но поред, тога већи део воде из купатила и водоводних шоља. На тај се начин у клозетне јаме сливала свако-дневно огромна количина воде. О неком чишћењу те воде заједно са фекалијама уобичајним начином буриђима, преко концесионера, није се могло ни помислити, с обзиром на огромне издатке које би то чишћење стало. Тако је дакле целе јесени 1928. као и пролећа 1929. Управа болнице се помоћу импровизацијом ископаних упијајућих јама и које је вода убацивана пумпањем, Да је овај примитиван и нехигијенски начин одвођења клозгтне воде претстављао ипак једину могућу солуцију, није потребно нгрочито истаћи. Тек с јесени 1929. тодине саграђена је седиментирајућа и упијајућа јама са покривеним прилазним цсвима за туберкуловни пави-

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ

морала _

Страва 5

љон, а дечији павиљон добио је те исте јеме тек у марту 1930. године И тако је то питање бар делимично за сада било решено.

Друге половине 1929, год. и целе 1929. г. болница је функпионисала на два потпуно одвојена места, тако да су на излазу вз вароши на путу за Куманово остала била два оделења: гинеколошко-акушерско и кожно-венерично, а сва остала болзиечка оделења са управом дејствовала су у новим зградама у Горњем Водну. Лако је појмљиво колико су услед тога биле створене те: коће за Управу у снабдевању и исхрани обеју болница. Но и поред тога без сталног надзора од стране Управе, особље на одвојеним оделењима, нарочито на гивеколошкоакуш рском, остављено једино старању шефова, било је недисциплиновано у сталним меЂусобним сукобима и трвењима све на уштрб правилне неге болесника.

Нешто из горе изложених разлога, али нарочито предвиђајући тешкоће функционисања одвојевих одељења у зиданим павиљонима у старој болници, зими у болесничким собама са подом од обичног бетона, са једноставним прозорима и таваницом. Управа је још у јесен 1928. године поднела блла Министарству предлог да се 4 декерове бараке преселе и инсталирају у кругу нове болнице, што је и урађено, те је стара.болница дефинитивно напуштена.

СЛУЖБЕНИ ДЕО

ОГЛАСИ

Бановинска болница у Гњилану Набавка животних намирница

Управа ове болнице одржаће !. усмену јавну лицитацију 15. децембра 1930. године за набавку животних намирница и потрошног материјала за време од !. јануара до !. априла 1931. године с тим ако ова лицитација не успе одржаће другу у скраћеном року и то 31. децембра 1930. год.

Лицитацијаће седожати овим дневним редом

1. Хлебац у вредн. дин. 8.000 2. месо 5 = 6.000 3. маст са поврћем иваривом |, % 3.000 4. кравље пресно и кисело млеко В 6,000 5. бакалуки ост. друге потребе ,„ 4 4.000 6. дрва за гориво ~ „ 10.600

(Ова ће се лицитација држати у канцеларији економа болнице и у поменуте дане од 10 до 12 часова. Услови за ову лицитацију могу се видети у канцеларији економа болнице сваког дана у канцеларијско време.

Из канцеларије бановинске болнице у Гњилану 15. иовембра 1930. год. Бр. 866.