Službeni list Vardarske banovine

Страна 4

отступања ићи до краја у извођењу ЗЛВ БЕНИ јој задатака.

Дижем ову чашу за добро и напредак становништва наше драге Вардарске бановине, за процват и сјајну будућност њеног историјског центра, царског града Скопља.

Живели!

А кад је г. Претседник владе примио депутацију тетовске општине у Тетову, казао је ове значајне речи које треба добро упамтити:

— Могу да вам свима препоручим да сада, када немате да водите рачуна о куглицама, гледате да радите што боље, савесније и корисније па да оставите добар спомен потомцима. При томе морате водити рачуна нарочито о грађанству да не кука због инвестиција, нарочито

у данашњој тешкој кризи. Због тога радите

оно што је најпотребније и најхитније, а луксузније ствари оставите за боља времена.

Др. Мачлан Занковић

Пара здравотвена Политика На. ЈУЈ

Државна болница у Скопљу Наставак —

Но извршење ових радова изис«ивало је већих сума, које је Министарство било у могућности да стави болници на расположење тек у мају 1929 године, када се одмах и приступило изради потребних планова и предрачуна.

Већи део ових планова и предрачуна ради убрзавања послова, био је дат у рад Техничком Отсеку Хигијенског Завода у Скопљу, који је овај поверени му посао убрзо изавршио, но и поред тога и премда су потребни кредити били одобрени, само извођење радова на преносу декерових барака, ишло је веома споро.

Наш компликовани начин уступања грађевинских радова путем лицитацаја преко установа Министарства Грађевина, спори начин администрације у двема инстанцијама, нижом и вишом, учинили су да је поред свег наваљивања Управе болнице, озбиљнијем раду на преносу барака приступљено тек с јесени 1929 г. срећом невероватна блага зима 1929-1930 дозволила је да су ти радови продужени преко целе зиме.

У лето 1929 године болницу је обишао на своме инспекционом путовању Начелник Министарства г. др. Андреја Штампар. Увиђајући многе прешне болничке потребе, издејствовао је одобрење да болница своје остварене прихода из ранијих година, може утрошити на своје најхитније потребе: инсталацију барака која ће се пренети и изградњу упијајуће јаме за туберкулозни павиљон, поред тога на болнички круг који је претстављао огромну изривену и запуштену површину обраслу боцом, дато је одобрење за трошење веће суме, изве-

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ Број 35

дене су две главне стазе'и отпочето је са сађењем багрема.

Од болничких барака у старом кругу,

једна највеба уступљена је Врањској болници, а друга Државној амбуланти за кожне и венеричне болести, пошто се и ова установа услед

напуштања старог болничког круга, морала

да сели.

Преко јесени и зиме 1929 године рад на инсталацији 4 декерова павиљона настављен је, у све бараке ув -дено је електрично осветлење и водовод, клозетне су јаме по баракама спојене са упијајућом јамом туберкулозног павиљона, извршено је бојадисање барака споља и изнутра и већи део пода покривен је линолеумом, те најзад 7 марта 1930 године извршена је сеоба заостала два олељења у нову болницу тако да је цела болница сакупљена на једном месту.

У кругу старе болннце остала је само перионица, чији је пренос могао бити извршен тек након 4 месеца. -

Прелазак заосталих оделења у нову болницу изагвао је природно и неке промене у унутрашњем распореду: оперативна одељења преселила се у зидане павиљоне, а не оперативна: интерно и кожно венерично уселила су се у бараке. једна трпезарија у дечијем павиљону инпровизирана је и потпуно адаптирана за операциону салу гинеколошко—акушерског оделења.

Извршеном сеобом болнице од 7 марта завршена ја свакако најмучнија и најтежа етапа у еволуцији ове установе.

Приликом описане сеобе капацитет болнице Нешто је проширен те је комплетирана на 250 постеља.

(Сакупљањем свих болничких одељења на једном месту, отпочео је интензивнији рад у целој установи,

Установљене су две: класне собе за имућнаје болеснике који изискују већи комфор. Лежање, лечење и целокупна опскрба у њима нормирана је са дин. 75— дневно по прописима Министарства,

Посета болесника у току 1929. одмах је порасла тако, да је у току те године било:

Амбулантних прегледа 3667

Број у болници лечених болесника 3062.

Већих операција 437.

мањих оперативних подухвата и др. интервенција 600.

У току 1930. год. скопска је болчица наставила своје проширавање тако, да се и те године има да забележи важна етапа.

(6 пролећа те године, крајем марта отпочета је, а крајем септембра завршена је градња новог, највећег и најважнијег болничког павиљона, који ће обухватити хируршко и гинеколошко оделење.

Ова пространа зграда простире се на 2311 квадр. метара, биће снабдевена лифтом, инсталацијом за централно грејање, водоводом, купатилима, модерним уређајем за стерилизаци-