Službeni list Vardarske banovine

ПН

РГ"

6. ДЕЦЕМБРА 1930. ГОД. СУБОТА

БРОЈ 2 ДИНАРА

ГОДИНА 1 _— Број 36 СКОПЉЕ

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ излави један пут недељно. Годишња претплата је 80, а ва иностранство 140 динара. Огласи се примају по утврђеној тарифи. Рукописи, огласи и претплата се шаљу на адресу Банске Управе за Уредништво Службеног Листа.

Наше село

Вода Ми смо недавна говорили у овој рубрици о

ваздуху. Данас ћемо се позабавити са неколико речи -

о води, без које је немогућ опстанак људи и свих живих створова-те и биљног света, Без воде човек не може дуже живети од!0 дана. Јер је наше тело већим делом састављено од воде. Ако један човек тежи 80 килограма, овда је у њему педесет килограма воде.

Изворске воде нису подједнаке каквоће, јер има чистих и минералних вода. Чиста вода је она, која је без боје и укуса, која има подједнаку топлоту и лети и зими, од 8 до 10 степени Целзисових, која садржи 50 до 60 растворених минералних делова и до пола грама нерастворених соли; која нема амонијака, нитрита и нитрата, даље која нема више од 2 милиграма органских материја; која нема патогених клица и уз то која нема много бактерија коли т. |. цревних бактерија. Може се сматрати да је вода за пиће, ако у једном кубном сантиметру има 100 бактерија, а вода која има од 100 до 500 бактерије може. се још употребити, а преко тога вода није ни за какву употребу, јер је у толикој мери загађена да може бити од врло штетних последица по наше здравље. Јер од загађене воде могу се добити ове болести: трбушни тифус (голема болест), срдобоља, колера, обични пролив, дечији пролив и глисте.

Вода се загађује на разне начине. За време кише опере се површина, па се сво ђубре и нечистоћа слије у текућу воду, кладенац, бунар или кроз покварене цеви сиђе до чешме. Земља је врло често као сунђер, те пропушта површинску воду, која се после, кроз разне подземне каналиће, слива у бунар. Тако исто се загади, кад се завлаче нечисте руке, када сс захвате прљавим посуђем и т.д.

Према томе наша је дужност да- обратимо највећу пажњу на пијаћу воду, која је најважнији елеменат наше хране, много важнији од хлеба, поврћа, меса и осталих јестива. А то ћемо учинити, ако водимо рачуна о следећим стварима:

Бунар не сме бити ни у ком случају у близини нужиика, ђубришта, помијаре, свињца и баруштаче, Круг око бунара да је лобро поплочан или цемептиран са нагибом да вода одмах отече каналом који се начини тако да вода оде што даље. На бунару да је добар заклопац. Пред бунаром не сме се прати ни лице, ни руке, а још мање веша, пелена и томе слично. Најбоље је да се вода из бунара извлачи шмрком, а кад се овај не употребљава, онда конопац и кофу одржавати у највећој чистоћи. Пити из кофе је највећи грех и злочин према здрављу.

Кладенац. Многа села се служе кладенцима, вировима, или изворима, којима се не обраћа потребна пажња,

Кад већ нама водовода, онда треба извор оградити каменом, начинити добра вратанца, да су ова вазда затворена и удесити да се површинска вода за време кише и топења снега. не слива у извор, јер се лако може загадити та вода. Тако исто постарати се, да изворска вода отиче, да се дно изворско чешће чисти и нипошто дозволити да се по извору виде разне бубе, глисте и томе слично. Иначе оно што смо казали за бунар и његову околину, то важи и за изворе, кладенце и вирове.

Чешма је ипак најбоља, зато је дужност нашега народа на селу, да посвети највеће старање око грађење водовода. Ма колико била далеко изворска вода, она се може довести у село и тако ћемо имати једне или више чесама чија је вода за пиће најбоља, иајчистија и према томе најздравија. На први поглед изгледало би да је то скопчано са великим материјалним издацима, међутим треба имати на уму колико се само утроши на алкохолна пића, штетна по наше здравље, па да се схвати да јеи најскупљи водовод безначајно јефтин према кори-