Službeni list Vardarske banovine

Број 44 и 45

развитак целокупне наше науке и за што бољи успех у раду свих наших факултета!

Господине Бане, наш научни и наставнички рад је у центру Ваше Бановине; а она је једна од најлепших области наших и најбогатија у драгоценим споменицима наше старе културе и цивилизације. Ваша велика љубав за народ и земљу ову. уз Вате одлично схватаље значаја науке за националну културу и прогрес уопште, већ нам је у многом олакшао рад... Стога Вас, Господине Бане, с нарочитим задовољством поздрављамо, као искреног пријатеља ове наше највише научне и просветне институције у Вашој Бановини !

Господине претседниче историјског града Скопља! = Ваша урбанистичка настојања у најлешшој су хармонији са нашим теоријским проучавањима о уметности и естетициуа у ве“ зи са Вашим социалним и хигијенским реформама града, пружиће се ускоро могућност да Факултет живи и развија се у таквој средини, која ће, и обликом и садржајем, моћи олакшати наш научни, наставнички и васпитни рад... (Са жељом, да што пре и што успешније реализујете Ваша лепа и корисна настојања, Факултет Вас, Господине Претседниче, топло поздравља! Срдачно поздрављамо и господу из конзуларног кора, претставнике средњошколске, стручне и основне наставе, као и све остале госпође и господу. — Факултет цени и поштује Вашу пријатељску пажњу, и радује се што Вас види на овој њиховој скромној свечаности!

Господине Краљевски изасланиче, Господине Министре, господине ректоре, господине Бане, господине председниче, и сва остала господо, који сте нарочито поздравили наш Факултет и наш народ, примите нашу свесрдну захвалност за све наше лепе и родољубиве жеље; а посебну хвалу молим Вас да примите господине Министре, господине бане и господине председниче, на даровима којима нас 06даристе поводом наше десетогодишњице. — Наставници и студенти овога факултета настојаће да у другом деценију још више оправдају ваше лепе наде и испуне све родољубиве жеље!

После ових лепих манифестација ваше посвећене пажње према нашем факултету, дозволите ми госпође и господо, да у најкраћим цртама дадем карактеристику нашег досадашњег научног и наставничког рада и да се са неколко речи обратим нашој драгој универзитетској омладини — онима, који за вама долазе!

Првих десет година живота и рада филозофски факултет у Скопљу утрошио је највише у стварање и организовање нужних помоћних сретстава и института за научни рад," спремање наставничких предавања и у насто. јање да се социјално заштите сиромашни и вредни студенти, а нарочито да им се осигурају здрави, хигијенски станови.

Оснивати једну научну институцију највишег квалитета у средини каква је била у Ско-

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ

Страна 3

пљу, непосредно после светског рата и вековног робовања, није била ни мала ни лака ствар. Сем тога несме се сметнути с ума, да су и први наставници, који су у Београду изабрани и послати овамо да организују факултет, били су сасвим нови људи у овој области, а већином и у универзитетским пословима Поред неколико Руса, ранијих универзитетских професора, који су с очајањем избегли из своје несретне Отаџбине, дошло нас је одмах неколико Срба и Хрвата са средњих школа из разних наших уједињених области. Разумљиво је, да у тако компонованом првом колегиуму није одмах могло бити ни јединствених погледа на задатак Филозофског факултета у Скопљу, нити потпуне једнодушности у мишљењу у организацији факултета и научног рада уопште.

Напори наши у том правцу, током првих десет година, толико су успели, да данас наша Централна Библиотека, са семинарскими институтским стручним књижницама, има већ преко шездесет хиљада свезака; и служи не само университетским наставницима и студентима, него и свим интелектуалцима у Скопљу, који се књигом баве. — У исто време основано је и 14 семинара и института за разне научне дисциплине, од којих је данас већ велика већина потпуно формирана.

За организацију научног рада на широј основи, а нарочито за проучавање Јужне Србије у свима правцима, наставници филозофског факултета у Скопљу основали су, већ 1921 године Скопско Научно Друштво.

Значај Јужне Србије за историју уметности уопште, а нарочито за архитектуру и сликарство, већ је довољно наглашен. Монументални споменици наше старе културе, величанствене задужбине наших жупана, краљева и царева, као и њихове духовне и световне властеле, разасути тако обилно по целој овој области, привукли су на себе пажњу многих страних и наших научника. Резултати њихова проучавања пружају нам већ доста јасну слику њиховог естетског и специално уметничког значаја. Али, и на том пољу мора се још много систематски радити, да би се добила потпуна и верна слика целокупне наше уметности у прошлости.

Историјско-црквени значај ових крајева, у вези са духовном културом, познат нам је само углавном. Он је несумњиво велики.

И за историју језика пружају нам ови крајеви обиље важних података, који су тим важнији и од општег словенског значаја, када се зна, да је први општесловенски књижевни језик Ћирила и Методија најближи био крајњим дијалектима нашега народа у јужним крајевима ове области и остатака наших сународника у Грчкој Маћедонији. Шта више, негде у овим областима, а једна стара солунска легенда при ча да је то било на Брегалници, пронађено је и наше писмо — ћирилица... Најзад, у овој области била је и прва и једина штампарија на