Službeni list Vardarske banovine
Страна 4
целом средњем и јужном Балкану, на прелому средњега у нови век. — То је било врло добро уређена штампарија у манастиру Грачаници на Косову, од које је сачувано неколико штампаних примерака и дрвореза из 1539. године ау Скопљу постојала је, у исто време, једна од првих књижара наших..
Већ из овога краткога прегледа само неколико научних проблема хуманистачког правца јасно се види: како је Јужна Србија, данашња Вардарска Бановина, у нашој прошлости била област, не само великих духовних покрета, него и снажне делатности на развитку наше националне културе и цивилизације уопште.
Слична је важност Јужне Србије иу области чистој природних наука; те су предмети живог проучавиње и њени географски и геолошки проблуми, а нарочито њено рудно благо, флора и фауна...
Стога су наставници факултета у Скопском научном друштву, радећи сами на решавању многих од поменутих проблема, уједно организовали и помггали ради свих других, домаћих и страних научника, који су као стручЊаци долазили да проучавају поједине научне проблеме Јужне Србије. — Један део досадашњих резултата тога пада ваћ је објављ н у великом броју чланака, штампаним у осам књига „Гласника Скопског Научног Друштва“, а и по разним другим нашим и страним, научним публикацијама.
Како се научна делатност на Философском факултету у Скопљу све више развија и диференцира, а „Гласник Скопског Научног Друштва“ одређен је првенствено за публиковање научних резултата о проучавању Јужне Србије и суседних области — Факултетски савет прошле године је донео одлуку: да факултет издаје свој „Годишњак“, који ће бити ревија научног рада по свима дисциплинама, без 0о6зира на области, само наставника филозофског факултета у Скопљу.
Ради помагања научнога рада на Факултету основан је и Музеј Јужне Србије. Он има већ ова одељења: историјско археолошко са лапидарием класичних и средњевековних споменика, са галеријом портрета и композиција из периода наше најславније прошлости, уметнички копираних са фресака наших старих задужбина; етнографско одељеље са комплетном збирком народне ношње из целе Јужне Србије, која и по композицији и колористици орнамената показује ванредну лепу уметничку душу примитивне жене нашега народа у овим областима..; зоолошко и геолошло петрографско одељење, која ревносно прибирају и систематизују природна блага неше области. — Тако организован Музеј спрема се да, помоћу срестава добијених од Бановине, отпочне изда вати серију научних публикација о резултатима свога рада. За популарисање науке и више народно просвећивање наставници овог Факултета основали су Народни университет, који
4
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ
Број 44 и 45
већ пуних седам година успешно ради и раз вија своју делатност и по другим већим местима Јужге Србије. (Било је и пре тога Народних Универзитета у појединим местима Јужне Србије. Примедба уредништва).
Поред научних задатака Филозофски факултет има и дужност д: спрема и стручно образовање средњошколске наставнике,
Консеквентно истакнутим начелима, наставници овог Факултета обратили су одмах нарочиту пажњу на тешки приватни живот многих сиромашних, а вредних и честитих студената. А да би студенти који буду становали у том Дому и сами свагда имали пред собом један од најлепших и највиших примера и како треба, до самопрегорења савесно и предано служити своме узвишеном позиву и великим народним идеалима, одлучили смо: да тај Студентски Дом у Скопљу посветимо имену великог нашег Краља Петра Ослободиоца. — Његово Величанство Краљ Алекеандар Први благоизволео је одобрити ту нашу одлуку. (Живео!)
Акција на прикупљању потребних срестава, захваљујући помоћи многих родољуба, од на:вишег места до малених сеоских општина наше Бановине, толико је успела, да ће се већ ове године моћи саградити Студентски Дом Краља Петра Осљободиоца, коме ћемо данас положити и осветити темеље..
Најзад драга универзитетска омладино, да и вама кажем неколико речи: — из свих акција ви сте већ и до сада могли осетити нашу сталну тежњу и настојање, да вас што више дигнемо до моралних и научних вредности, да вас учинимо подобнима да постанете бољи од нас, јер само тако ако нове генерације бивају стварно боље, може бити правога прогреса!
Све наше старе генерације вођене су једним идеалом, који се извио из душе и срца народног у тешким данима робовања, те је прелазећи с колена на колено, током. векова развио се из једне мисли у читав систем мисли. — Он је растао с прецима нашим и са нама одјекујућу у народним и уметничким песмама и причама, у делима и књигама. И предаван од нараштаја нараштају, потресао је душе, јачао снагу, давао крила вољи, и дизао на велика и јуначка дела, док није постигао апопеју своје величине и постао стварност у наше еане. — То је био идеал нашег народног ослобођења и уједињења! Њега више нема; он је престао бити идеал, јер је постао стварност! Али народ, а нарочито овако млад и здрав народ као наш, који хоће да живи и има све услове за велики напредак, не сме да буде без идеала, (Остварени идеал старијих генерација има одмах за мене нов идеал генерација које пристижу, а то се рађа из мисли: да у нашој јединственој националној држави у Краљевини Југославији, поред политичког јединства, ваља створити што чвршће духовно јединство и развијати све компоненте целокупног нашег на-