Službeni list Vardarske banovine

Број 44 и 45

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ

родног живота тако, како би и ми што више допринели општој људској култури и цивилизацији. Наш је народ као драги камен, још необрађен и кеуглађен довољно. — Он чека на вредне руке вештих и одушевљених мајстора, па сине у свој величини и лепоти свога доброга срца и своје племените душе, снажног ума и других врлина. Има ванредно развијен осе-

ћај за дело, зна да цени добро и да се занесе.

за узвишеним. Али је у њега још врло низак степен културе, прве образованости..

Ви сте синови тога дивнога народа. А ваше ступање на филозофски факултет даје нам права да вегрујемо: да сте се одлучили на најенергичнија настојања, да се развијете и спремите за оне вредне, веште и одушевљене просветне раднике, који ће свом душом и свим способностима својим разумно настојати. да свој народ, — путем истинско: и одушевљеног образовања његове интелигенције која сва мора да пређе кроз средње школе, — препородите и постепено га дижете у највише редове најбољих и најкултурнијих народа...

Ми верујемо у вас, што за нама долазите. — У новим генерацијама, што сваке године пристижу, опажа се све више вреднијих, одушевљенијих и напреднијих појединаца. Прионите послу сви, са заносом и пред:ношћу корачајте смело у духу нових највиших народних идеала!

После поздрава гостију. декан г. Грујић дао је реч изасланику Њ., В, Краља, армиском генералу г. Недићу који је рекао:

Товор Краљевог Изасланика

— Господине декане, господо професори,

Као исасланик Њ. В, Краља ја вам најсрдачније благодарим на таквом изразу верности и оданости Њ. В. Краљу. Бићу веран тумач тих израза. Верујем да ће овај факултет бити жариште културе и расадник љубави према Њ. В. Краљу, Народу и Отаџбини, као и до сада. Честитајући вам десетогодишњицу плодног и корисног рада ја вас г. декане, господо наставници и студенти поздрављам са „Живели“.

Говор Министра Просвете г. Максимовића.

После говора генерала г. Недића, који је био бурно поздрављен, узео је реч министар просвете г. Божа Максимовић.

— Данашња светосавска прослава, почео је г. Максимовић, има значај јубиларне свечаности, којом се обележава десетогодишњи рад овога факултета. Гледан из перспективе културних и срећнијих народа код којих универзитети већ одавно славе и стогодишњице, овај десетогодишњи интервал не би временски и трајањем својим представљао некакав датум. Али гледан и оцењиван према приликама и потребама нашим, он заслужује да се не пређе ћутке преко њега. Тај период значи почетак и организовање једног озбиљног научно просветног рада у овом крају, који је скоро

Страна 5 _

до јуче вековно ропство притискивало и помрачавало; значи напоре ове школе, која је имала бити претставник тога рада, да се организује и постави на своје ноге и значи констатацију пријатну и радосну, да се та наша млада институција формирала и одржала.

У своме раду факултет је имао да будеи средиште наше науке, носилац наших традиција и проповедник нашег државног и националног јединства. Истражујући по богатој прошлости Јужне Србије и цезујући је после столетних трагања упоредо са другим спонама и својом научничком акцијом за велику југословенску садашњицу, овај факултет врши и има тек да врши у првом реду једну националну мисију какву заслужују са пуним правом земље Не-. мањине и Душанове, ту где је створена српска царевина и српска патријаршија и где су изграђени, а у пркос варварском уништавању, делом и очувани, многобројни споменици српске славе и величине, где се родио нимбус великог југословенског мисионара Светог Саве и где се зачела легендарна традиција Краљевића Марка. ,

То је благодаран и пун части задатак. Он намеће факултету племениту амбицију да на овој страни буде наша сигурна мртва стража, а у свим питањима, која се тичу Јужне Србије, њене прошлости, садашњости и будућности, један признати научни ауторитет. Идући за

том амбицијом и остварајући је, он ће од ис-

траживача народног тла постати снажна светлост сабраних вредности и народне традиције и народне снаге, која бе се опет своме извору вратити, поново проницати и прожимати овај крај и његове младе нараштаје.

За наставнике свих школа, а овакве поготову, лепота и величина њиховог наставнич-= ког посла јесте у првом реду у томе, што су, да употребим реч једног младог и незнатног малог радника, вазда окренути Истоку са кога се сунце рађа. вазда су са онима, који тек наступају и на којима је сутрашњица и будућност. А њиховим ученицима на овим факултетима, а на овоме у првом реду, понос и снага нека је у томе, што ослобођење и уједињење нашег народ неће гледати као далеки и недогледни сан својих младићских идеала већ као живе стварности оваплоћену у великој и снажној Краљевини Југославији. Она се, Богу хвала, из дана у дан. све више ојачава и сређује. а оно што не изврши и не доспе ова генерација, то је на вама, на омладини, која је увек нада и узданица сваке земље, Носећи већ са домаћег огњишта све велике одлике Јужне

"Србије и ваших највећих предака, а наоружани

знањима и врлинама, што их ова школа треба да негује и шири, ви ћете бити довољно оспособљени за тај будући рад и за те напоре. Говор Мин. просвете пропраћен је одушевљеним клицањем Краљу и Краљевском Дому.

Реч заступника ректора Универгитетша Заступник ректора Београдског универзи-