Službeni list Vardarske banovine
Број 49
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ
_ Страна 7
но 169 стотину шесдесет девет метара; источно железничком пругом 84 осамдесет четири метара; процењена за динара 2600 две хиљаде и шест стотина,
11) Њива звана „Ћерамидана“ у атару општине Урошевачке, која се мери и граничи: северно имањем Зенела Шерифа Зенеловића у три прелома 219 двестоиине доветнаест метара; јужно реком у три прелома 138.80 стотридесет осам метера и 80 см.; источно путем 59.80 педесет девет метара и 80 см.; западно реком Неродимском у седам прелома 118.50 сто осамнаест метара и 50 см.; процењана за динара 4.000 четири хиљаде.
12) Њива звана „ћЋерамидана |“ у атару општине Урошевачке, која се мери и граничи: северно имањем Емета Укића Шабана у три прелома 312.50 три стотине дванаест метара и 50 см; јужно имање Сејдије Фејзуловића и Крсте Парлића овдашњег у три прелома 317 50 три стотине седамнаест метара и 50 см.; источно имањем Ш1абана Фератовића 25 двадесет пет метара; вреди 1200 хиљаду и двеста динара.
13) Ливада звана код „Код Јаруге“ у атару општине Урошевачке, која се мери и граничи: Северно имањем Николе Андрића овд. у три прелома укупно 149.70 см. сто четрдесег девет метара и 70 см; јужно имањем Насте Богошевића овдашњег У 20 прелома укупно 190 сто деведесет метара. процењена за дин. 2500 две хиљаде пет стотина динара
На напред описато имање сем овога постоје још и следећи терети код Приштинског Првостепеног Суда:
1) Интабулација Славковића Лазара из Урошевца од 19-11929 године Хо 32/29 од динара 72.000; 2) пребелешка Павл вића Васе из Лесковца среза Вучитрнског од 9-111-1928 Мо 63/28 од 7000 динара на парцелу бр. 7; 3) прибелешка обласне контроле скопске. области од 11-111-1929 године Мо 42 од динара 40000 четрдесет хиљада са 6%/, интереса од 9-111-1929 до дана наплате и 4) прибелешка Синадиновић Илије од 13-УП1-1929 године Хо 167/29 од дин. 13.000 и 975 дин. трошкова.
Напред описато имање већим делом се налази поред река и подводно у непосредној близини варошице Урошевца; кућаи плац (бр. 7) у самој варошици.
Лицитација почиње одређеног дана и ва одређено место тачно у 8 часова пре подне, а завршава се пошто надметање престане истог дана после четири часа по подне.
Позивају се лицитанти да одређеног дана и на одређено место дођу и лицитирају,
Кауција се полаже 109) уготову или вредећим папирима.
Из канцеларије начелника среза Неродимског у Урошевцу 20 фебруара 1931. године. Бр. 4256.
ДИ
Шарлах
Шарлах је врло опасна болест, од које некад до 30 од сто и више ојолелих умире. Од ове болести већином страдају деца. Преноси се клицом, која се зове шарлахов хемолишични стрепшокок. Ова клица налази се у грлу, устима и носу болесника као и у свакоме гноју разних запалења после шарлаха (уво, жлезде и т. Д).
Шарлгх се шири додиром, распрскавањем малих капљица испљувка као и неки пут зараженом храном (млеком) и свим стварима, које су биле у додиру са болесником. Исто тако лица, која обилазе болесне, могу Бано Сита клице, а да сами не оболе.
Како изгледа болест 2
Болест почиње нагло, са ватром, некад и грозницом, главобољом повраћањем и боловима у гуши. За неколико сати (12—24) на горњем делу груди и на врату оспе се болесник са јасно црвеним осипом, који се прошири на читаво тело, изузев уста и браду, који остају бледи. Изблиза у томе осипу разабирају се ситне тачкице. Испочетка обложен језик 4-ог или 5-ог дана постаје као малина црвен. Темкература почиње полагано падати до на нормалу Т-ог или Вог дана. Од половице друге недеље почиње се тело љуштити. највише на шакама и ногама (стопалима).
Често пута придружи се шарлаху оболење крајника, слично дифтерији, загноје се уши, отекну и загноје се жлезде на врату. После шарлаха често сболе бубрези а и срце.
Неки су случајеви врло благи, а у неким врло брзо наступа смрт.
Шта треба радити, ако је болест у кућиг
1. Ако дете добије ватруштину, гушобољу и повраћање, положи га у постељу и св; другу децу одмах одвој од њега. Позови лекара да га прегледа. Ако пронађе, да је шарлах, упути, ако је икако могуће, дете у болницу. Ако није никако могуће, остави га самог са особом, која ће га неговати, у једној соби. Ако имаш ког рођака, који нема деце, ти своју здраву децу пошљи у његову кућу. Ако немаш такве родбине, одвој и здраву децу у другу собу.
Болесник мора имати сам за себе посуђе за јело, лажице и ручнике. За храну дај му само млеко. Остатке хране треба раскужити са раствором лизола 5 од сто и бацити.
У соби треба имати једну посуду са готовим раствором лизола 2 од сто или око једне ипо лажице на литар воде за прање руку.
2. Особа, која двори болесника, мора имати велику кецељу, и после подворења болесника треба да опдре руке прво у раствору лизола, а онда са топлом водом и сапуном. Она не сме кувати, спремати храну и прати судове осим за самог болесника.
3. Из болесникове собе се не сме пре раскуживања ништа изнети.
4. У соби треба да се налази једна посуда