Službeni list Vardarske banovine

Број 67—69

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ

Страна 13

део без рада док му се алат оправља, треба му у замену дати резервни алат. Тако алат при раду мора увек бити оштар, и исправан, јер се таквим може много више израдити просећи пута. Народну снагу треба искористити за разбијање и просецање трошних стеновитих партија, које се дају просећи ладним оружјем, стога се овај мора имати у довољној количини. Када је траса положена и обележена терену, најбоље је пре изласка народа на рад, у шумовитом крају гочистити од шуме и по нивелети ископати на ширину од 0.50— 1,00 м. према терену. За овај посао имао би се узети мањи и вештији број радника из народа па им тај рад рачунати у рад на путу. При овако спремљеној траси и напред изложеном начину обележавања нивелете пута, даје се мо гућност сваком обвезнику да одмах уђе у посао и лако изради свој део. не кварећи нивелету пута. Распоред рада појединих општина на путу, направити тако да према броју надзорних и техничких органа ови могу надзор да врше како у погледу брзог и корисног рада тако и у правилном извођењу трасе. Сваком обвезнику дати деоницу одговарајуће количине рада, коју један радник треба и мора да изради за одговарајући број дана, па ма за какву врсту рада на путу.

При изради нових путева, најбоље је да се просецању извршни у једној сезони рада или години. На потпуно просеченом путу израдити потребне објекте од прикупљеног и спремљеног новца. Па најзад у другој или наредној години, извршити шосирање пута. При завршавању рада на потпуном довршењу путева, одмах почети са подизањем путарских и надзорничких кућа и одређивањем њихових башти. Величина баште треба да буде до 1 х. Подизање путарских кућа треба извршити пре постављања путара из следећих разлога: Постављени путар ако нема куће на путу а његова је далеко, изложен је путовању од неколико па и десетине километара за преноћиште, чиме је одстрањен са пута. Ако има кафане у близини или приватне зграде, изложен је плаћању преноћишта и мењању тих места, Оваквим одстрањивањем од пута, сваки ће путар гледати да себи ма у ком погледу користи и тиме накнади учињени издатак на преноћиште. Док се подизањем кућа и давањем баште, сваки путар са својом породицом веже за пут, па је и контрола над истим јача и боља.

Поред сваког пута који се оправља или је нов просечен, отворити камене мајдане на самом путу или у његовој непосредној близини, па макар и експропрнјацијом, Тако исто образовати и шљункаре било од гротакаменог Шљунка у брду изнад пута, било од речног корита. У исто време извршити прилазне путеве, како за шљункаре тако и за мајдане. Све мајдане снабдети потребним зградама, алатом и машинама за што боље и целисходније искоришћење њизово. По завршењу путева, пу-

тарских кућа и постављању путара, било кулуком сило путарима треба опасна места поред и изнад пута пошумити, а поред пута засадити воће, нарочито у клисурама. Приход од воћа имао би служити као помоћ — олакшица за издржавање путева.

по. М. 8. Протић,

Техоички инспектор Вардарс“е Бановине,

Серафим Џи нић

Туризали У. Вардадско! БажОвии

Важност унапређења туризма и саобраћаја пухника у Вардарској Бановини и услови за 8 развијање истог.

Овај је рад награђен првом светосавском наградом у Учитељској Школи у Скопљу од Владе Богаановића, хотелијера. са 500 динара.

Онај крај Југославије који се пружа јужно од Лесковца па све до Грчке, на западу до Албаније и на истоку до Бугарске, јесте Вардарска Бановина. То је по пространству највећа од свију бановина, јер износи 39536 км. квадратних са 1405000 становника, чија просечна густина насељености износи 35.4. Благодарећи благом поднебљу становници уживају многе благодети које им пружа овај крај. Они су радљиви, жилави и гостопримљиви. Земља је родна те на њеном тлу успевају многе културне биљке и разно поврће. Њене су планине пуне дивљачи многих врста: месождера, птица и гмизаваца, те је омогућен лов. — Не само површина већ и унутрашњост земљина је богата рудама многих врста које се последњих дана почињу нагло искоришћавати.

Вардарска Бановина је пуна величанственим оригиналним пејсажима, живописним ношњама, везовима, националним колима, мелодијама и др. Све ово само показује колико Вардарска Бановина има смисла за лепоту и развој туризма, а где су манастири са својим фрескама као круна свему овоме.

Све је то на њеном тлу. На њеној се територији рађало, на њеној је и остало каои веровања и обичаји. То је нетакнуто, ма да је имала Вардарска Бановина тешку судбину, те

је тлачена од стране непријатеља нарочито

Турака и Бугара.

Све што је некала подизано, нарочи о друмови, за време Римљана, Турци ништа нису обнављали, већ се рушило, те на тај начин отежане су биле комуникационе везе. Стање становника је било тешко, али у исто време и турски јавашлук био је онемогућен, те све кажем, што је остало, је његово оригинално, типско,