Službeni list Vardarske banovine

16. МАЈА 1931. ГОД. |. СУБОТА |

БРОЈ 2 ДИНАРА

ГОДИНА |. Број 71. СКОПЉЕ

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ивлави један пут недељно. Годишња претпл-та је 80, а ва иностранство 140 динара. Огласи се примају по утврђеној тарифи. Рукописи, огласи и претплата се шаљу на адресу Банске Управе ва Уредништво Службеног Листа. — Уредник СИМИЋ СТЕВАН, директор гимнавије у пензији.

КРИЗА

(хојодо

Ретке су епохе у историји људства, које су забележиле тако велику економску депресију, као што је случај са нашим временом. Данас је ова реч постала општа, интернационална; реч, која се изговара са болним расположењем по свима кутовима земљиног шара и то како код држава које су победиле, тако и код побеђених. Државници и финансијери, чувени економисти и сви остали позвани фактори света траже начина да се ова депресија ублажи, но и поред свих умовања, народи се са зебњом питају докле ће овако трајати и има ли томе лека Неоспорно тежак и врло компликован проблем, који се не може тако лако решити, јер су по среди разноструки интереси великих и малих, индустријских и пољопривредних земаља, који се интереси често сукобљавају и укрштају, те је и то један од важнијих препрека, који стоји на путу повољном решењу овога питања.

Ми, као пољопривредна земља, осећамо

ту кризу, јер су цене наших житарица знат-

но пале на светским пралина, из двојаких разлога.

Прво што су индустријске државе почеле обраћати све већма пажњу на пољопривреду, те из тих разлога ове мање увозе житарице но ранијих година и друго што је

=

7,

светска производња жита сразмерно много већа но што је стварно потребно за исхрану људства. А раније смо напоменули да је ова криза пољопривредних производа средњеевропских и балканских земаља последица и индустријализације пољопривреде у Америци у вези са руским дампингом, те сеи због тога и стављају за сада велике тешкоће при решавању овог крупног питања. Но напори које чини краљевска влада, у друштву пријатељских и савезничких земаља, наговештавају да идемо бољим данима, јер су у изгледу резултати са којима ћемо моћи бити потпуно задовољни. Но с обзиром на светска тржишта и потребе појединих држава, ми би могли да посветимо много већу пажњу нашем сточарству, како крупној, тако и ситној стоци, а шако исто и живинарсшву. Наша бановина, са својим изванредним испашама на подгоринама свију планина, може уз паметно и рационално подизање стоке, брзо надокнадити губитак на житарицама.

Јако пада у очи да се на нашем Југу слабо гаји свиња, а тако исто и живинарству се не поклања она пажња, које она заслужује и ако су у свима крајевима погодни сви услови за унапређење ове гране наше привреде. Било би дакле веома саветно и корисно развити народну делатност и у овоме правцу рада који ће резултирати само корисним и сигуним напретком и бољитком економских прилика наше Бановине,

тресе“.