Službeni list Vardarske banovine

Број 76 -

Зимус уђе у канцеларију школског надзорника, кмет једног села, где још није школа подигнута, па пошто се поздрави са надзорником скиде капу па рече! ај)

— Господине, неписмен сам, па ме послатне сељаци да те молим да и у наше село от= вориш школу као што имају онолка села. Јер не траба наше село да служи за подсмех, и да "нас деца куну што осташе слепа код очију. А грехота је, господине, да нам деца остану неписмени, кад смо ми били такве среће, јер у оно доба, доба муке и патње, без слободе, за време турске владавине што није ни мислио о просвети, већ о глави и животу. 5

И ми ћемо господине стари да идемо у школу, те да се бар сада у слободи научимо читати и писати.

Оваквих примера има доста, и ми за сада износимо овај један. јер школе се подижу у нашем крају са вољом и љубављу према својој деци и Отаџбини, а не помоћу власту,

И учитељи, ти вредни пионери нашега Југа, улажу доста труда и воље, око подазања школа, отварања земљорадничких задруга, соколских чета, то им служи на похвалу.

Број одељења у срезу прилепском био је 1923-24 год. 64; 1924-5 год. 79; 1928-29 год. 08; 1931 год. 117.

Ето драги читаоче, верне слике нашег делања на нашем лепом и питомом Југу. И сваки онај који виче на наш Југ, да се овде ништа не ради, љуто се вара. Тај не познаје наш Југ, а ко га не познаје не може га ни волети ви љубити.

Наш Југ није више страшило и Сибир за чиновнике, већ лепи и слободни крај наше лепе Отаџбине.

Раније слабо је ко желео да дође за чи. новника — нарочито учитеља на нашјуг, а сад је већ друкчије. Сам је Југ својом лепотом, и сигурном јавном безбедношћу привукао чиновнике, и сада се нема бојати да му села остану празна. Све праве патриоте, родољуби, сви млади наставници треба да јуре на наш Југ, да одслуже извесни низ година, да помог= ну овоме народу и на пољу просвете, пољопривреде и хигијене, јер је овај народ вредан, штедљив до граница, а и овој држави, а претрпио је много за време рата и робовања "турског.

(Сад слободно можемо радосна срца узвикнути: Напредуј вам наш лепи Јуже, попут китњасте Шумадије, нек се твоја села ките дивним школама. Развијај љубав према овој јединственој и недељивој држави моћној и силној Краљевини Југославији, која је створена крвљу наших најбољих јунака, а која и почива на костима тих бесмртника.

ју 1

Драг. Ж, Т,

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ

Страна 4

ВЕСТИ ИЗ НАШЕ БАНОВИНЕ

Београдска Задруга у Скопљу

(Овај наш велики и тако познати новчани завод, одлучио је да посвети што већма пажњу Јужној Србији где се указује широко поље рада, нарочито на привредном пољу, те је отворио своју филијалу, која је прошле недеље, 7 јуна ове године, на свечан начин освећена. (Овоме свечаном чину присуствовали су многи угледни преставници државних власти. истакнути привредници, финансијери, трговци и занатлије из Скопља. Међу присутнима запажени су помоћник бана г. Красојевић, начелник трговинског одељења Банске Управе г. Џабић, заступник команданта армије генерал г. јовановић, претседник Апелације г. Трајановић, претседник управног суда г. Грашић, директор филијале Народне Банке г. Васојевић, а Београдску Задругу застипао је наш познати јавни радник г. Ставра Трпковић, члан управног одбора. У десет часова почео је религиозни обред који је обавио г. Сава Јергић, свештеник. (Он је на крају поздравио појаву овог одавно познатог завода на тлу Вардарске Бановине нагласивши да је Београдска Задруга позната нашем југу одивна и по томе што је и материјално и морално указивала племениту потпору прегаоцима у борби за наше ослобођење.

Госп, Ставра Трпковић је, уз срдачну захвалност на указаној пажњи од стране присутних, изнео у главним потезима историјат Београдске Задруге пруживши врло интересантне појединости из живота овог новчаног завода, који благотворно делује у нашем народу близу пола столећа. Данас је главница од 40,000.000 дин. која се, по одлуци Управног одбора, пење на 50,000.000 динара, разни фондови имају 57,077113, улози по књижицама и по текућим рачунима 56,434.807, добитак за прошлу годину 7,730.362 динара, а укупна имовина износи 201,243 465 динара.

Негокретна имовина Београдске Задруге

износи близу 60,000.000 денара према дана-

шњој цени. Она има и у Скопљу своје имање, бив. хотел Слободу и знатан комплекс земљишта на Тахталиџу, а познат је велики модерни хотел Бристол у Београду својина овога завода, као и најлепши блок зграда спроћу Народног Позоришта. И доиста Задруга која је отпочела рад са деоничким капиталом од 250.000 динара, уплаћиван са по педесет пара недељно, заслужује пажњу нашег народа, јер је честитим и солидним радом управа овога завода успела да га уздигне на такву завидну висину, да је тај првобитни капитал постао за две стотина пута већи, пример достојан дивљења и признања. | Гости су, по свршетку свечаности, честитали г. Трпковићу на одлуци управног одбора Београдске Задруге, који је одлучио да отвори филијалу Београдске Задруге и у Скопљу, јер се са пуно наде очекује да овај завод допри-