Službeni list Vardarske banovine

с Број 79

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ

Страна 3

Др. Мерц у Скопљу

Ових дана посетио је Скопље познату немачки новинар, берлински уредник листа „Наје Лајпцигер Цајтунг“, Др. Јосеф Мерц.

Др. Мерц посетио је први пут Јужну Србнју 1929. год, којом се је приликом дуже задржао у Охриду, где је на њега силно дејствовало то жариште наше старе културе, тај дивни крај ванредних природних лепота. Одушевљен нашом славном прошлости, очаран лепотом Охридског језера и његове околине, Др. Мерц је тада написао за немачке новине више симпатичних дописа о Охриду и Јужној Србији.

Да освежи своје успомене и прошири своје знање о нашем класичном Југу, Др. Мерц је лањске године поново свратио овамо, а ове године видимо га и по трећи пут у нашој средини. Са његовим живим жаљењем, а и нашим, овога пута није могао да се задржи у Скопљу више од једнога дана, али и то кратко време искористио је, да зађе у нашу сликовиту чаршију, да посети једну текију са њеним карактеристичким играма дервиша,. а наразно и да обиђе неке наше знаменитости, нарочито цркву Св. Спаса са њевим чувеним иконостасом, ремек делом наше копаничарске (резбарске) уметности, и т. д.

При растанку, Др. Мерц је изразио своје дивљење над огромним нзпретком наше државе у свима правцима духовне и материјалне културе, а нарочито је остао задивљен све већим напретком Скопља и Јужне Србије од ослобођења до данас. |

Наши соколи на Јадрану

На дан 28 и 29 јуна ове године одржан је велили слег у Сплиту, на коме су узели учешћа соколи скопске жупе и соколске сеоске чете из Јужне Србије. |

На дан 25 јуна већ су се све соколске сеоске чете налазиле у Скопљу, где је истог дана после подне приређена јавна вежба чета, о којој је већ било говора у нашем листу.

Идућег дана 26. јуна соколи и сеоске чете кренули су на пут за Сплит. Специјалан воз који их је носио кренуо је у 7 часова пре подне са станице, У возу је било 508 излетника, сд којих је било 380 чланова соколских сеоских чета, 20 соколица, а осталису били чланови жупске управе, чланови управе појединих соколских друштава, соколске музике из Охрида и нараштајци из Скопља и Радовишта.

26. јуна соколи су стигли у Београд. На станици се одмах формирала поворка, која се од станице упутила ка Славији, одатле Теразијама поред Двора, Народног Позоришта до Калимегдана; ту се спустила на обалу Саве и вратили се на станицу. Соколи, а нарочито соколске сеоске чете из ових крајева врло леп утисак су оставили на београђане, и топло су били поздрављени у престоними.

26. јуна после9д часова настављен је пут, а 27. јуна изјутра соколи су приспели у Загреб, а у 7 часова увече већ су били у Сплиту. На путу су свугде лепо поздрављени, а када је неко од посматрача сазнао да соколи долазе са крајњег југа, приредио им је овацију. Са станице излетници су отишли у свој логор,

који је подигнут поред самог слетишта, и ту

су се сместили под шаторима. Пролазећи кроз варош Сплит, соколи из Вардарске бановине оставили су најлепши утисак на сплићане, јер ред и дисциплина били су код наших сокола беспрекорни.

28. и 29. јуна била је манифестација соколске снаге и лепоте. Соколи из свију крајева земље пролазили су кроз варош Сплит у највећем реду и поздрављени са леобичним одушевљењем, односно вежбали на слетишту и бескрајне манифестације радости ређале су се једна за цругом, када је народ угледао у каквом реду и са каквим усхићењем се изводе вежбе, и ни једна соколска јединица није изазвала тако одушевљење код народа као вежбе нараштајца из Радовишта и сеоске соколске чете из Јужне Србије. Клицало им се, упућивани су им поздрави и захвалност што су дошли да увеличају народну радост.

Соколи са југа учинили су потом један излет до фабрике цемента, ратног пристаништа и Трогира.

После народних и соколских свечаности, соколи иг Јужне Србије вратили су се натрагу Скопље. Успут су навратили и видели Загреб, па су наставили пут до Скопља,

(Овај соколски излет на Јадран оставио је дубок утисак на излетнике, свршио се са једним необичним успехом, како у националном тако и у моралном и витешком погледу, па ако би се сваке године могао учинити овако лепо организован излет, његов ефекат би се брзо осетио на млађе генерације из ових крајева,

Д.

ОГЛАСИ

Конкуре

Суду општине Дојранске у срезу Дојранском потребан је благајник.

Принадлежности по одобреном буџету за тек. год. износе динара !.600 месечно.

Изабрано лице пре ступања на дужност мора положити кауцију у готовом новцу, државним папирима али интабулацији на ! месту двогодишњим гринадлежностима.

Првенстно имају пензионери и општинске деловође.

Рок за подношење молбе је закључно до 15 јула 1931 годнне.

Из канцеларије суда општине Дојранске 25 јуна 1931 год. Бр. 3137. те 12