Službeni list Vardarske banovine

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ

Страна 3

Број 80

ријски развој румунске цивилизације од тога дубоког мислиоца, коме је било дато да схвати хиљаду годишњу прошлост једног напаћеног народа и да јасним погледом назре законе који су потребни томе народу да би заузео своје место међу латиниме и другим народима.

Румунски Краљ је поверио владу томе човеку, ставивши му у задатак један радни програм, који је Румунији потребан одавно а коме се у њој није могло приступити због сталне завађености партија. Као и наше, румунске партије су водиле више рачуна о својим него о државним националним интересима. Зато је позван Јорга, који тачно зна шта треба Румунији на данашњем степену њеног историјског развоја, да националне снаге упути у једном разу:ном правцу и да румунски народни брод изведе на прави пут, У томе задатку, он ужива пуно поверење и Румуније и Европе.

За суседну и савезничку Румунију нас везују многе везе. Ми имамо заједничке патње под Гурцима, заједничке борбе са фанариотима, заједничке муке са бившом Аустроугарском. Нас везује и заједница православне вере, као и заједница наслеђеног византијског културног утицаја. Нас везује и најзад сродство наших Дворова, као и савез Мале Антанте, који је један мирољубив савез склопљен у одбрану заједничких интереса. Из свих тих разлога, ми желимо великом румунском премијеру потпун успех у његовој историјској мисији. Надамо се међутим да ће г. Јорга примити ове жеље са у толико већом пријатношћу што му оне овога пута долазе из срца класичне Србије, чију је средњевековну историју он обделавао са толико симпатије и разумевања за њену славу, њена осећања и њене српске тежње.

Стојимирсвић,

КОРИСНЕ ПОУКЕ.

Пред жетвом жита

Жита (пшеница, јечам, раж и овас) која наш сељак производи, продају се не само за исхрану већ и за индустрију као: за разноврсна брашна, фиде, макароне, пиво, шпиритус и тд,

Индустријалац, фабрикант, тражи од трговца онаква жита каква су згодна за индустрију, па их зато бира и боље плаћа добра жита. Измислио је нарочите теразије на којима мери жито. Ако нађе да један сандук од ! метра дужине, 1 метра ширине и 10 см. дубине, што се зове хектолитар, пун са житом, пшеницом, мери на пр. 70 кгр. онда је то жито лако и јефтиније се плаћа, од 75 кгр. плаћа се скупље, јер је теже, од 80 кгр. још скупље п т,д. дакле не плаћа се по крупноћи и по чистоћи већ по тежини.

Зато добри трговци кад купују веће количине жита увек узимају пробе и мере на

теразије да виде колико има један хектолитар, а ради чистоће опет броји зрна па кад у 100 зрна нађе 5, 10, 15 и т.д. зрна уродице, они толико на 100 кгр. жита одбијају на уродице и зато „глотна жита“ — јевтиније плаћа.

Очевидно је, да наш сељак — произвођач — губи на дени само зато: што су жита лака иди нечиста а то није свеједно. И једно и друго зависи једино од самог произвођача.

Хиљадама чињених проба показале су да је:

Само рујно пожњевено жито, које дозрева у снопу, теже на кантару.

Чините и ви пробе. На форму хектолитра ми имамо наш шиник. Вас 10 комшија извејте добро за по један шиник пшенице, и кад га напуните пргвуците преко шиника једном летлицом те изравнајте жито па премерите., Кантар ће вам показати, да сва жита нису једнако тешка, а то је довољно да видите да има разлике на кантару између жита.

још бољу пробу можете начинити, ако уберете 100 класа пшениге па их оставите на страну и сачекате да она шшеница коју сте оставили за семе да сазре по досадањем вашем обичају, па и од ње уберите 100 класа. Сад истрљајте првих 100 класа и других 100 класа свако за себе, одвојте пшеницу и извејте. Из-

мерите онда на теразијама свако за себе и

видећете, и уверићете се, да ће рујно бити теже од зрелог. Према нађеној разлици моћи ћете да израчунате: колико стално губитеи колико хиљада килограма сте до сада изгубили само зато што стечекали да жито добро сазре или као што велате „да вам се надоји“.

Велика је погрешка што чекате „да се жито надоји“. Онога часа када сламка на житу зажути, оно престаје да ради. Оно више ништа не придаје. Оно само губи ако се више непожњевено на њиви задржи. Оно губи:

1. На тежини — као што смо видели.

2. Свакодневно га једу птице, мишеви и друге животиње.

3. Свакодневно земљу пропада.

4. Губи на цени, јер се јевтиније плаћа и ако то наши сељаци не опажају.

5. Најзад постоји опасност од града (градушке) да га сасвим уништи баш онда када може да буде у амбару.

Из свих ових разлога саветујемо наше пољопривреднике да жању жита док су још рујна јер јо то у њихову неизмерну корист. Сад је баш време да се пшеница жање рујна па зато не пропуштајте то време,

Још им можемо саветовати:

Да своје производе уређују и подешавају онако како данашња трговина тражи, јер се пољопривредни производи данас не могу продавати онако како их је Бог дао.

Пољопр. референт ср. Лесковачког Св. К. Поповић

га ветар отрише и на