Službeni list Vardarske banovine

Број 82

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ

Страна 3

случају не сме поверовати достављачу, нити што предузимати против дотичног учитеља док ствар сам не иследи. Најжалосније је пак ако надзорник дозволи да Неки од потчињених ужавају нарочите привилегије код њега и служе му као неки повереници, који ће га извештавати 0 раду других потчињених. У том случају он ће бити омрнут од већине, због чега мора прибећи репресивним мерама да би ипак сачувао свој ауторитет; али то ће бити узалудно. А ти достаељачи су не само најслабији карактери, Него по правилу и најгори радници. Зато се и служе ниским средствима, да задобију поверење надзорниково, да би на крају године без по муке труда и рада добили исту оцену као и они који су уложили много труда у раду, али који нису могли себи дозволити да буду пузавци.

При оцењивању треба да је објективан“ Мерило да му буде рад у школи и ван ње на просветно-културном и књижевном пољу; непријатељство и наклоност. Пузавцима дати мању оцену зато што су такви; а никако изједначити их са људима који кроз живот кор:чају слободно и искрено раде за добро народа. Истом оценом оценити оне који броје дане и стално рачунају кад стичу право на пеезију, оне који не прочитају ни дневни лист (о каквој литератури да и не говоримо) и оне који су пуни полета и добре воље за рад, који стално раде на свом усавршавању и који у ревности на служби често заборављају на своје здравље, значи учинити неправду.

Кад старешина ма из којих разлога пусти слабе раднике испред добрих или их изједначи, он греши и тај његов поступак негативно утиче на побољшање чиновничког кадра, што ни_ је од користи за општу ствар. Ја бих ишао даље и просветне раднике не бих ценио само према резултатима њиховог рада у даном моменту, него бих се послужио психологијом и

дубље зашао у дух и душу сваког наставника, '

да увидим да ли дотични жели, хоће и може радити и са каквом вољом и полетом врши своју дужност. Не бих оделио онога који је предан служби исто као оног који је равнодушан према свему, јер-би то многима, нарочито млађим, убило вољу за рад.

Дужност среског школског надзорника је врло деликатна, зато мора бити обаврив у своме раду. Свака њагова грешка индиректно је на штету народног напретка.

Не треба коме било давати овај посао, већ пазити да положај среског школског надзорника заузму људи јаке спреме и светлог караклера. Наум Ј. Ристић учитељ.

"штвеног живота,

ВЕСТИ ИЗ НАШЕ БАНОВИНЕ

Освећење Бовоселске Цркве

Ново Село се налази у Горњеполошком срезу код Гостивара. Ово село је подигло себи врло лепу цркву. Њен највећи ктитор је родољубиви и побожни Милисав Павловић, грађанин овога места, који живи у Београду као печалбар.

Његова светост српски Патријарх Варнава, ценећи овако ретку побожност како оснивача овога храма, тако и народа, који је и овом приликом доказао колико је срастао са својом национелном светосавским црквом. обећао је још раније грађанима овога места да ће лично осветити њихову богомољу, што је и учинио. Ова лепа свечаност обављена је прошле недеље. Поред нашег омиљеног архипастира овоме освећењу -присуствовали су још и два епископа, бачки Иринеј и злетовско-струмички Венијамин, као и велики број свештеника. Милина је било видети огромну множину побожног народа, који је дошао на ову ретку свечаност из многих села Горњополошког среза, као и из Гостивара. Ово лепо место није заборавио ни наш витешки Краљ, који стално бди над свима крајевима наше моћне државе. Он је за то послао свога изасланика у лицу командаита места у Гостивару г. Милана Гладавића, а Господина Бана наше Бановине заступао је начелник среза горњополошког г, Младен Ставрић.

По извршењу освећења, Његова Светост Патријарх Варнава, одржао је народу поучно слово истакнувши у почетку велику Милост Провиђења, које је после петвековних патњи и искушења, благословило небројене жртве озаривши наше крајеве жељно очекиваном слободом и народним уједињењем. А благодети те златне слободе осећају се свуда, на сваком кораку, јер се наша намучена Јужна Србија нагло опоравља, подиже у свима правцима друа нарочито у моралном и етичком погледу, што сведочи и овај храм по: свећен Светоме Јовану Крститељу, који је поникао у једном истина малом селу од само 24 дома, али у месту ваљаних Срба и племенитих родољуба.

На завршетку свог“ говора Патријарх је казао:

Драга браћо, вама припада највећа захвалност за овај новоподигнути хвам посвећен Светоме Јовану Крститељу, коју захвалност вама дугује црква и држава: Помолимо се свемогућем Богу и захвалимо натем Краљу Александру, који је са својом дичном и храбром војском омогућио да живи ова црква и наша велика држава. Живео Краљ.

Присутни народ је одушевљено прихватио

последње речи и бурно поздрављао свога Краља и Краљевски Дом.