Službeni list Vardarske banovine
Страна 4
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ
Број 82
Велешани на другом ходочашћу.
Ми смо ту скоро писали о нашим Велешанима, који су приредили о Петровдану ходочашће Опленац, Београд и Авалу, а сада јављамо да сеу Велдсу и околини чине припреме за још једно друго ходучашће. Они се спремају да посете Зејтинлук код Солуна, да се тамо поклоне гробовима наших и савезничких натника, а по том да посете Крф и Вид у истом циљу. Са том групом од преко стотину педесет људи иду и свештеници који ће одржати помен на гробљу у Зејтинлуку и на Виду, где ће истовремено положити венце и по прегрш српске и знак велике захвалности и пијетета према оним јунацима, који својим костима омеђише нашу пространу југославију.
х
Данци у Скопљу. Ових дана боравио је у нашој вароша директор приватне реалке у Ниборгу (Данска) г. Антон Бонде, са три своја ђака.
Сврха њиховог путовања је разонода, али у исто време и жеља да се упознају, у колико је то могуће у тако кратко време, с нашом отаџбином.
Данци су путовали из Ниборга до Грацау Аустрији возом, из Грацау Загреб на бициклима, из Загреба у Београд возом, из Београда у Брзу Паланку лађом, а одатле у Скопље на бициклима.
У Скопљу ја Данце највише интересовало старо Скопље. Посетили су чаршију, разне џамије, цркву Св. Спаса и т. д. Нарочито јаки утисак је на њих учинио иконостас, неке објекте, као Куршумли Хан, Исабегова џамија, итд. као и разне сцене из чаршије снимили ту фотографским апаратом. Задивила их је лепота неких кујунџиских радова, те су нешто и купили.
Пошто су у Скопљу провели два дана, отпутовали су 21 ов. м. возом за Косовску Митровицу, одакле ће наставити пут, преко Пећи, Андријевице, Цатиња, Котора, Дубровника, Сарајева и Загреба натраг у своју отаџбину.
При растанку, директор Бонде замолио нас је, да истакнемо његову особиту захвалност полицијским · органима. нарочито стражарима, који су им у свакој прилици излазили у сусрет до крајњих граница. Познато старо српско гостопримство исказало се и према њему и његовим ђацима, казао нам је г. Бонде.
Гајење фавана
Решењем Господина Бана Вардарске Бановине ||| Бр. 18619 од 16. јула 1931. год,ау вези чл. 17. Закона о лову и 5 38. ТУ. став 1. и тач. 16. и 17.) Закона о Банској Управи, стављено је под забрану за време од 15. јула 1931, до 15. јула 1932. ловиште Голема Њива ради узгоја фазана, а у следећим границама:
југословенске земље у
'
Од Скопља лева обала Вардара, пут за Тетово, све до села Матке. Линија Скопље, Злокућани, мост на Лепенцу, село Оризари, Сарај, Глумово и Матка.
Од Скопља десна обала Вардара, Скопље, Доње Водно, Нерези, Грчец, манастир Матка,
_ Нова здравствена општина
Решењем Господина Бана М! Бр. 15954 од 25 јуна 1931 г. образована је нова удружена здравствена општина са седиштем у Клајићу, ошштине бувске, среза јабланичког, у чији састав улазе:
1. Општина Бувска, Оругличка. Равно-Бањска, све из среза јабланичког. са укупно 7.715 седам хиљада седам стотина петнаест становника. а
Ове политичке општине одвајају се из састава удружених здравствених општина и то:
Општина Бувска од општине Бунушке у срезу Лесковачком; општина Оругличка од општине Власачке у срезу пчињском и општина Равно-Бањска од општине Медвеђске у срезу јабланичком,
Орана. тоттаљета. 0 ЈУТРОС ЛАВА
Југославија и јеврејски идеал слободе (јипазсће Ргезбсештаје — Базел, 10. УП. 31.)
Положај јевреја у новој националној држави Југославији регулисан је још од почетка на основу принципа једнакости и равноправности. Јевреји у Југославији сматрају се не само за лојалне грађане, већ и за поуздане пријатеље, на које се увек сигурно може рачунати.
Југословенски народ показује особито топло интересовање према интенцијама Јевреја за обнову Палестине. Симпатије Југословена и њихово разумевање према специјалном положају својих суграђана Јевреја потврдиле су се у многим спонтаним манифестацијама, законским наређењима, одликовањима Јевреја итд
(Овде се у првом реду истиче нови либерални статут јеврејске општине, у коме су односи јеврејске верске заједнице регулисани на један примеран начин, што је добило пуно признање у јеврејској светској штампи, чак и изван граница Југославије. :
Овај је закон прогласио потпуну равноправност јеврејске вере с осталим вероисповедима и осигурао јој је потпуну аутономију.
Једној депутацији, која је изразила захвалност влади за овај закон, претседник владе генерал г. Живковић изјавио је између осталог: „Јевреји у Југославији увек су уживали потпуну равноправност. Што се тиче вере, тамо у опште никад није чињена никаква разлика. Бе-