Službeni list Vardarske banovine

Страна 6

КОРИСНЕ ПОУКЕ

Ујед змије

Код нас има пет врста отровних змија: две врсте шарана, шарке. шаргала, даље једна врста слична на шаргал/ звана огсинијева љутица, па онда и једна врста лешнарке пли камењаркеза тим, поскока и сспида. Остале змије као смук, водена змија и друге нису тако опасне.

Отровнице имају у горљој вилици два савијена шупља зуба, које забадају у кожу при уједу. Глава је одмах исаред врата код отровница много шира но код водене змије коју негде зову белоушка, а то је због тога, што су жљевзде, које луче отров, јако развијене. Отров тих жљезда код отровница пролази кроз одводне цевчице, канале и улази у шуаљи зуб, из кога опет отров улази у убодену кожу. Количина отрова код наших отровница је врло мала, пола од једне капи.

Ујед отровне змије познаје се по томе,

што се он јавља У облику једне или две убодне ранице. које стоје врло близу једна другој, шест до десет милиметара и личе на убод

иглом. Међутим кад уједе кога неотровна зми-

ја, рана је искривудана, на цик цак, те се по томе познаје да ли је ујед опасан по живот или није,

Дејство отрова састоји се код наших отровница у томе, што отров раствара црвена крвна зрнца и убрзава или сасвим спречава згрушавање крви, Отров се састоји из отровних беланчевина. Дејство му је месно и опште, Поред јачег или слабијег бола око уједеног места врло се брзо појављује оток у почетку без боје, доцније као крваве тачкице или се пак јављају моста са подливеном крвљу; за кратко време може уд двоструко да одебља, Сем тога "може да се јави запалење мезграних — лим-

фних — цевчица и вена, а доцније и гнојење услед зоражгван,а. Услед јаког, дуготрајног стезања може да подвезани отечени уд на изумре (некротизује) и да се појави брон-, вучац — гангрена, због чега може да наступи брзо - тровање крви, После једног или неколико часова по уједу јављају се оптши знаци; вртоглавица, несвест, ватра, главобоља, слабо било, кратко дисање, осећање страве, поврсћање и пролив који је по некада и-крвав. Болесник пребледи. Сви ти знаци изгубе се у току од више дана, просечно око 9 дана, или се стање погорша и дође до смртног исхода у 3-9 од сто случајева. Често остаје дуготрајна малаксалост и слабост.

Да би се избегао ујед отровнице, треба избегавати места где с она обично налази као: шумарке, траву, присоја, увлачити руке у шупље грмове, зидове, камењаре, не ићи лети никада босоног при послу и таманити их у сваком случају, Лак удар штапом прелама им кичму и опе не могу да се крећу, али су ипак и онда опасне.

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ -

Број 83

Што се лечења тиче прво и најглавније

је спречити улаз отрова у крн, а с тим и у _ цело тело. С тога се исисавањем рана и исце-

ђивањем крви из ње гледа да с ањи количина ушлога отрова, а подвезивањем, стезањем уда тежи се да се спречи усисавање отрова у тело. Сисање може да буде само опасно ако су испуцале усне или рањаве десни (месо око зуба). Иначе отров и кад се прогута обично је безопасан. Ипак га треба испљувати, јер је било случајева да отров и кроз стомак делује. Стога треба уд одмах подвезати изнад ране, ближе телу, било еластичном повеском, било марамицом која се стегне и веже; кроз њу може да се провуче какво тање, краће дрво или штап, па се уврливањем још јаче стеже уд! Како у кожи нема већих куцавица (артерија) а вене, доводнице крви у срце, набрекну услед подвезивања, то могу и нелекари слободно да засеку површно кожу на месту уједа више пута уздужно и да пусте да истече што више крви из ране. Докле иде кожа може се по томе познати што се кожа може увек да узме у бору и да у неколико издигне са своје подлоге. По засецању завити то место првим завојем или другим чистим обескличеним материјалом по могућству. Да би се избегло незагађивање ране, кожу би требало, обескличити мазањем јодом тинктуром или прањем љутом ракијом, коњаком, бензином и др. Врх сечива ножа, перореза обескличити пржењем на пламену из палидрвцета, или на запаљеном шпиритусу, бензину или на пламену какве свеће На ваздуху се такво сечиво брзо охлади и хладним сечивом то радити да би крв могла истицати. Обескличење (стерилизација) сечива може бити и мазањем јодном тинктуром, иначе, иначе се рана може испећи усијаним сечивом ножа, жаром, усијаном плетећом иглом, запаљеном цигаром, барутом и т.д. Ако би било при руци, онда се може рана и изгорети чистим карболом, ћезапом (азотном киселином), каменом содом. Сви су ови начини лошији од засецања и исисавања.

Ако се има подесна лула без поклопца (енглеска или друга) може се метнути отвор луле на рану и кратке површине засеке а на писак да се сашо устима. То дејствује као купица за извлачење крви. Купица за невољу може да се направа и од ракијске или винске чаше, ако се обавије нечим ради држања; жицом, марамом и др. па се у њој запали мало памука или хартије наквашене шпиритусом или бензином и остави 3—4 секунде да гори па се брзо метне чаша са отвором на место где је рана. Услед јако разређеног ваздуха кожа се испупчи у стакло и помодри све јаче и јаче.

Да би се успорило усисавање отрова у крв треба уједени по могућству да се не креће а нарочито уједени уд треба удлагама, троуглом марамом и т. д. направити непокретним. Болесника треба по могућству носини, ако не може да остане на месту где је уједен.