Službeni list Vardarske banovine

Страна 4

је г. Пол Дибоше, уредник „Женевске Трибуне“, Г. Дибоше је такође велики наш пријатељ и најинтимнији швајцарски пријатељ др. Рајса, с којим је дошао 1915 године у Србију као дописник „Пти Паризијена“, прешао с нама Албанију и био чак у Добруџи с нашом војском. Такође г-ца Марија Ес, Францускиња, која је као милосрдна сестра лечила четири године наше болеснике на острву Виду. Мајор г. Сервони, помоћник француског војног аташеа, такође је био ту.

На споменик је донесено много венаца. Постројен је био један одред војске с музиком.

Богослужење је отпочело у 10 л по часова. На крају службе изасланик Њ. В. Краља скинуо је покривач са споменика, војска је плотуном одала почаст др. Рајсу, а музика је интонирала швајцарску и нашу химну. На споменику се могао прочитати натпис:

1914—1918. — Своме ратном другу, пријатељу Срба из најтежих дана, војнику правде, истине и права, Швајцарском професору д-ру Рајсу, 1931. Београд. Удружење резервних официра и ратника.

Прво је говорио свештеник, па претседник Удружења резервних официра и ратника г. Ми· лан Радосављевић, који је између осталог рекао:

„Из благодарности за све оно што си учинио за нас ратнике и наш народ у најтежим данима ратног искушења ми ти данас, на дан двогодишњице твоје изненадне смрти посвећујемо овај споменик...“

Говор г. Пола Дибошеа

Онда је узео реч г. Дибоше, који је између осталога рекао: -

„ја сам дубоко срећан што могу да изразим своју топлу захвалност одбору за иницијативу и Удружењу резервних офацира који су изволели да присуствују са мном овом дирљивом чину. Као први помоћник др. Рајса и његов друг по борби у једној одлучној епохи постојања ове земље ја такође хоћу да говорим и у његово име. Чинећи то, ја испуњавам један дуг захвалности према др. Рајсу који је у великом делу учинио да схватим вашу херојску » лепу земљу.

Ипак, одвратност коју су изазвали у његовим грудима призори варварства и свирепости нису помрачили његову савест научника. И оптужба коју је он подигао са најскруполознијом савешћу остаће у историји као необорив доказ и најстрашнија осуда рата. Вршећи ово праведно дело Рајс је имао за циљ

да открије истину и није се колебао да жртвује _

своје лично спокојство. Али ово самоодрицање у себи је носило и своју награду Бранећи несрећну Србију помишљао је само да служи делу правде и човечанства.

Истовремено је открио у овој мученичкој земљи истинску отаџбину своме срцу. Овде додирујемо једну иктимну драму његовог племенитог живота.

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ

Број 85

Пореклом из једне врло космополитске породице и пошто је врло повучено преживео детињство, Рајс је стекао култ родољубља. У двадесетој години сањао је о идеалној отаџбини, као што други сневају о љубави. Такву отаџбину нашао је прво у Швајцарскрј, у француском делу Швајцарске, којом се дуго ограничавао његов душевни хоризонт. Кад је дошао рат, удобност у његовом лозанском уточишту учинила му се као увреда несрећним народима који су проливали ков за слободу. Жудео је да се и сам бори, да се да цео, и

пронашао је најзад у јуначкој и ојађеној Ср-.

бији земљу, у чијем се додиру њогово интимно биће имало развити. Р

Ето, о томе хтео бих да вам говорим, да вам кажем у његово име и преко његовог гроба: о искључивој и суревњивој љубави коју ј- поклонио вашој земљи и вашој груди која га је обележила својим знамењем о вашим крепким сељацима који су га научили мудрости живота, вашим •војницима са којима је делио зло и добро, вашим националним традицајама које су му препородиле душу, а нарочито вашој Јужној Србији, где је дошао до најпотпунијег изражаја.

„Реци ми где желиш да те сахраним“, забележио је на неком месту француски писац Мораст, „и рећи ћу ти ко си“.

Кад је изразио своју жељу да му срце буде склоњено у кршној и крвљу напојеној земљи, Рајс се испољио цео. Подижућу му данас овај споменик, ви му пружате вечито право боравка у отаџбини коју је сам изгбрао и којој је и живог посветио. Одајте му најлепшу почаст коју једна слободна земља може да пружи умрлим синовима.

За њега, за његову успомену, у име многобројних швајцарских пријатеља који су вам га поклонили а који с вама заједно чувају његову успомену, ја вам изјављујем дубоку захвалност.

Авај, професор Рајс није довољно проживео да би до краја присуствовао дивном развитку Југославије, једне и недељиве.

— „Видећеш“, рекао ми је са доброћудним осмехом који је имао кад је био у друштву својих добрих и старих пријатеља: „Видећеш да ће ова. земља пошто је била једна од најхрабријих пионира победе бити сад у Европи један од најсигурнијих заточника мира. Јер у миру као и у рату судбина јој је да буде увек међу првима“.

Говори ггг, Кордијеа, Фавре и претставника Народне одбране

Г. Кордије је рекао између осталог:

„да мене је велика част што сам ову свечаност могао да донесем изразе захвалности старих ратника Француске, а нарочито Поали д Ориана за споменик др. Рајсу, чији губитак ми стари ратници Југославије и Француске осећамо. |