Službeni list Vardarske banovine
Страна 8
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ - 5
Број 97
срећу. У парку је леп водоскок и чесма. Падине испод парка су пошумљене. Засађено је 1800 борића, преко 1000 садница багрема, а по
доста дудова, липа, ораха и јавора. Све се је
примило и добро напредује. Ето једног лепог примера за подржавање, коме могу позавидети чак и наша много већа и богатија места.
Кичево има и модеран водовод, на који је утрошено 600.000 динара. Овај је почет 1926 године, а завршен после две године. Општина је дала камен, песак и радну снагу, цеви Хигијенски Завод, а држава и област новац. Извор даје за секунду 7 литара воде, До сада је подигнуто 10: јавних чесама и 53 приватних по кућама, мада је ово место врло богато бунарима, јер свака кућа има и бунар. На пијаци је подигнута лепа чесма са два чепа, на којој је овај натпис:
Кичево Спомен палим јунацима за ослобођење Кичева 23 октобра 1912 године. 20 августа 1922 год. Благодарна општина Кичевска.
Па онда ускоро ће Кичево добити и електрично осветлење, за које постоје све припреме, и коштаће око милион динара, те ће и тим начином посведочити да је општина у рукама људи, који су потпуно дорасли да схвате садашњицу и покажу путеве којим треба ићи ка прогресу и цивилизацији.
Иако је ово место релативно мало, а према томе и сиротно, оно је добило и свој регулациони план за чију је израду плаћено 180.000 динара, други доказ паметног усталаштва општинског суда, којим је положен солидан основ будућем Кичеву.
Обишао сам уздуж и попрело цело Кичево да би се што боље упознао са овим местом, које сам од првога дана заволео онако исто, као што волим своје место рођења са том разликом што ми се на жалост није дала прилика да на сличан начин изнесем и успехе општинског суда у моме Кратову где се место позитивног рада одомаћила узречица: Е, то је народна работа. |
Улице су као и свуда криве, но доста широке, видне, светле, пуне свежег ваздуха, при: лично живе но недовољно чисте. -
Конференција пумарских стручњака у СКОШЉу
Осмог о. м. одржана је у дворани Просветног Дома конференција стручњака за пошумљавање Вардарске Бановине, под претседањем инж. г. Пећине, шефа шум. отсека Пољопривредног Оделања Краљевске Банске Управе у Скопљу. Поред скоро свих среских шумских референата, чиновника шум, отсека и претставника скопске Дирекције Шума, на конференцији је учествовао и начелник оделења за пошумљавање Министарства Шума и Рудника, г. Сава Вучетић,
Пошто је претседник поздравио присутне, дао је реч Бану Вардарске Бановине, Г, Живојину А. Лазићу, који је поздравио учеснике у име Краљевске Банске Управе, истичући огромну важност њиховог задатка. Апеловао је на шум. стручњаке, да настоје како би за пошумљавање заинтгресовали што шире народне слојеве. Нарочито треба побудити љубав за шумом код школске деце, У ту сврху, уг сарадњу учитеља основних школа, могла би школска деца да засаде саднице, које би им се давале из шумских расадника. Тиме би се постигло не само то да би се деца већ за рана заинтересовала за пошумљавање, него би то имало и пропагандистичког дејства и код њихових родитеља. Треба заинтересовати свештенике да се засаде слободна места у близини цркава. Исто тако би требало поступити у погледу слободног простора око жандармеријских станица. Општине могу помагати пошумљавање голети новчано или кулуком. А много ће допринети и војска, која ће најспремније помагати. Г. Командант 11 Армије издао је наређење да војници помажу при пошумљавању нарочито тиме што ће они копати потребне јаме, а то сачињава знатни део трошка, који би се тиме уштедео. На тај начин ће се постићи много бољи резултати са одобреним кредитом за пошумљавање. Зажелевши шум. стручњацима најлепши успех. Г. Бан се је удаљио.
Затим су поједини референти поднели исцрпне извештаје о своме раду у прошлој години и постигнутим резултатима на пошумљавању. Из поднетих извештаја види се да су наши стручњаци радили са љубављу и разумевањем и да је њихов рад наишао на разумевање код најширих слојева народа. У својим извештајима, шумски референти су верно приказалии успехе и неуспехе, тако да ће њихово искуство моћи бити употребљено за будући рад.
Говор г. Жике Лавића, на конференцији шумара у Скопљу
Царско Скопље и класична Јужна Србија, у којој је постала и развила се наша стара држава до велике моћи-.и високе културе, пуна дивних задужбина славних Немањића и њихових велможа и других споменика и традиција наше славне националне прошлости; у ко– јој се налази Косово, али и ослободилачко Куманово и Кајмакчалаи, све више привлач и домородце и странце. Е
У овој години кроз Вардарску бановину прошла је на опште задовољство велика турнеја Југословенског Аутомобилског Клуба, у Скопљу одржано је неколико значајних скупова, међу којима се нарочио истиче конгрес
· правника, одржан тек прошле недеље па ево
и вас, југословенских шумара, где сте почаствовали древно Скопље да се из свих крајева наше простране Југосиавије у њему састанете и расправљате питања ваше струке.