Službeni list Vardarske banovine

а

Број 97 | СЛУЖБЕНИ ЛИСТ

15. Ђорђе Алексић, свештеник из Царине Махале, оснивач српске народне странке, цркве и школе. Један од првих наших националних раденика у јужним крајевима, где је оставио неизгладивих трагова својим мудрим патриотским радом. Најбоље би било да се његовим именом прозове чесма на почетку Царине Махале, до куће Александра Ристића-Голубовића, на раскршћу за цркву Св. Николе и главне улице за махалу у којој је живео.

16. Поп Михојло Ђорђевић, један од првих свештеника Српске странке у Кратову, сарадник проте Ђорће Алексића.

17. Поп јован Максимовић, који је као српски митрополитски намеснак погинуо од наших националних непријатеља код цркве Св. јована спроћу куће Тодоса Гаџевића. За то би било најзгодније да се његовим именом прозове чесма код Цркве Св. Јована.

18. Капетан јован Чукчуковић, српски официр који је погинуоу борби на Солунском фронту за слободу своје домовине.

19. Јован Атанасковић, Павле Михајловић, учитељи, Насе Газдевић и Арса Максимовић, старовремски учитељи, који су погивули за Српску националну ствар за време непријатељске окупације, свима овим националним радницима треба посветити једну чесму, а зато би била најподеснија чесма звана Лиска у Цариној Махали, која је иначе била једно време зборно место Српске интелегенције у Кратову.

20. Ђена Арсева. врло заслужена личност, која је као удова узимала активног учешћа у борби за нашу Српску националну ствар. Зато ба било најподесније чесма која се налази спроћу куће Алексе Анастасовића-Ногавице.

На свакој би се чесми истакли натписи било на мермерној плочи или на каквој др/гој са постојаним писмом. Тако би се подигао достојни спомен свима истакнутијим Кратовцима који су задужили своје потомство својим националним радом, те би се тако дало могућности свима путницима који навраћају у Кратово, да се увере да је Кратово кроз векове осећало и делало једино као жариште Срп-· ске националне мисли, културе и просвете. А Општинска Управа би нашла начина да се ове чесме зову у народу краћим називом, као Краљева чесма, Банова чесма, Војводе Радоње чесма, Оливерова чесма, Митрополитова чесма, Ђак Димитрова чесма, Станислављева чесма, Старог Поп Јована чесма, Ђак Вељкова чесма, Кнез Николина чесма, Кнез Ђорђева чесма, Кнез Бојчићева чесма, Кнез Дмитрова чесма, Кнез Андрина чесма, Поп Ђорђева чесма, Поп Михајлова чесм», Поп Јованова чесма, Чукчуковића чесма, Учитељска чесма, Ђенина чесма.

Надам се да ће Господа Одборници са Општинском Управом једногласно примити овај мој предлог како би на тај начин нарочито истакли Српски национални карактер нашег Жратова, које је дало нашој нацији и војводе

Страна 7

и кнежеве и сросветне и црквене и политичке и националне раднике.. Учтив, Димитрије Цветковић, трг., бан. већник из Кратова,

Ова лепа претставка заслужује пуну пажњу и похвалу. Она је предата Суду Општине Кратова још 8 јуна, пре четири месеци и нешто више, но не знамо ив којих узрока, ни до данас није изнета на решавање.

Како је г. Цветковић предложио имена за двадесет чесама, а има их двадесет и две, то ми од своје стране предлажемо да се једна по свати познатом старовремском учитељу даскал Стевчи заслужном просветном раденику а друга познатом националном борду Хаџи Поп Апостолу из Кратова из половине прошлога века, који је веома задужио наш народ својим родољубивим радом у корист нашега ослобођења и уједињења. Кратоваш

Кичево

П

Кажу да је ово место врло старо насеље. Ова народна трациција потврђује се и историским чињеницама. Јер у повељи византиског цара Василија |, којом обнавља Охридску Архиепископију у 1018 години, спомиње се и Кичево. Према томе први спомен Кичева датира још од пре 913 година, а доцније оно се под овим именом спомиње и у старој средњевековној Србаји. Гурци су га пак називали Крнова. Занимљиво је да постоји у народу врло свежа предања о борбамз између Срба и Византинаца, а доцније између Срба и Турака. лепа тема за наше млађе историчаре и испитиваче народног живота.

- У то време Кичево је престављало само тврђаву на брду Китином Калету, а испод овога је било пет или шест кућа. Прича се да данашње породице Брушковци и Мирчевци воде порекло из тих давних времена, а данашња варошица је постала истом по доласку- Турака.

Данас Кичево има 6385 становника, док је 1921 године имало 4828 душа, што значи да је прираст становника за једну деценију 1557 житеља, а ова бројка наговештава да ово место знатно напредује. Но Кичево напредује иу осталом привредно социјалном животу, што се да констатовати по следећим фактима. Готово по свима крајевима града као и у свакој улици поникле су нове, лепе и модерне грађевине, приватни станови, трговачке радње и кафане, а према северу су ванредно солидне касарне, које чине читав крај овога симпатичног места, те му дају врло пријатан нзглед.

Китино кале,које је испреплетано са историјом сестре Краљевића Марка, претвара се у парк, који је већим делом већ изграђен. То ће бити најлепши парк у нашој бановини, јер је по своме положају сличан Калимегдану, одакле је изванредна панорама, какве се где ретко су-