Službeni list Vardarske banovine

Страна 10

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ

Број 113—114

Задружни покрет.

(ћише Јосип Букша).

Почетак задругарства губи се у мраку историје. Већ пре неких пет хиљада година, спомињу се у вавилонској држави задруге за

заједничко обрађивање поља, какве и данас

оснивају урођеници у Понџабу (Источна Ин дија) и на острву Јави. Пре 2000 година, у Кини су биле познате грађевинске задруге. У средњем веку, задруге италијанских зидарских мајстора подизале су грађевине у Италији и

на страни. У Русији су биле много раширене

задруге, назване „артел“, печалбара, ловаца, рибара, ћумурџија, рабаџија, чувара банака, политичких изгнаника, па и просјака и скитница. У француским и швајцарским Алпима постојале су већ у ХП столећу примитивне задруге сличне нашим бачијама. Све ове и њима сличне задруге — сем можда артела играле су врло скромну улогу у привреди односних земаља. Социјални и културни задаци модерног задругарства били су им уопште непознати. Стога историја сматра ове установе као претече модерног задругарства, коме је отаџбина.

Велика Британија. Немоћни да се одбране од експлоатисања од стране индустријског капитализма, енглески радници почели су оснивати потрошачке задруге, путем којих би могли набављати животне намирнице по јефтинијим ценама, односно боље каквоће. Прва таква задруга основана је 1769 год. Нешто јаче почело се је развијати задругарство двадесетих година прошлог столећа, у вези с радом социјалног реформатора Роберта Овена и апостола задругарства Д-ра Виљема Кинга. Али камен темељац ударили су модерном задругарству „честити рочдилски пиоиири“ 28 простих ткача енглеске вароши Рочдел (близу Манчестра), који су 1844 отворили своју потрошачку задругу. Задруга пионира постигла је огромне резултате, благодарећи практичним и здравим пословним принципима својих оснивача, те је она и данас једна од најјачих задруга на свету. По угледу на ову задругу реорганизовале су се и остале задруге које су тада постојале у Енглеској, а њихов успех повољно је дејствовао на ширење и јачање задругарства. Пред светски рат, енглеске потрошачке задруге бројиле су три милиона задругара, а крајем 1980 г. пет и по милиона који претстављају скоро исто толики број породица.

Енглеске потрошачке задруге продају годишње разних производа у укупној вредности од педесет милијарди динара, од чега једна четвртина отпада на продукте, које производе оне, односно њихове две набављачке централе у својим фабрикама, пољопривредним предузећима и мајданима угљ:. Потрошачке задруге имају знатне износе

штедних улога. У колико их саме не требају, оне их позајмљују грађевинским и занатским произвођачким задругама. Код ових последњих многе потрошачке задруге учествују са великим сумама пословних удела, а још већи је број потрошачких задруга које представљају добру и. сигурну клијентелу за занатске и земљорадничке задруге. Централе потрошачких задруга често кредитирају земљорадничке задруге и њихове савезе као на пр. житарске задруге Западне Аустралије, млекарске задруге Новог Селанда и т. д. или учествују или у великим зајмовима које склапају вароши и области. Благодарећи потрошачким и грађевинским задругама, смештено је девет милиона

лица у удобно и здраве куће, већином за по.

једну породицу, које су саграђене помоћу задруга, а сопственост су појединих задругара.

Као што је Енглеска отаџбина потрошачких и грађевинских задруга тако је Француска домовина занатских продуктивних задруга.

Прва занатска задруга основана је 1931 год., под упливом оца француског задругарства Филипа Бишеа (1796 – 1865). По француском угледу, такве су се задруге оснивале и оснивају се у другим земљама, али скоро увек са скромним успехом. Узрок је тому у самој природи занатских произвођачких задруга, која тражи да задругари лично раде у задружној радионици, т. ј. да се сасвим одрекну своје произвођачке самосталности. Сем тога, ове задруге оснива обично мали броји то најсиромашнијих занатлија, лок мало боље стојећи претпостављају да отворе своје сопствене радње. Зато, у већини случајева, занатске задруге не располажу довољним новчаним средствима, односно потребним кредитом, па им је отежана конкуренција са њиховим сретнијим друговима. Зато се данас већа важност полаже на оснивање занатских кредитних, сировинских, машинских и продавачких задруга, које пружају занатлијама погодности јефтинијег кредита, набавке сировина и алата у великим количинама, заједничке употребе машина и продаје израђевина, уз мање режијске трошкове.

Потрошачке задруге, које су Французи, као и други народи, примили од Енглеза, претстављају најјачу групу француских задруга. Нарочито последњих година, француско потрошачко задругарство постигло је врло лепе резултате. То доказује и чињеница да је Француска имала крајем 1913 год. 3156 потрошачких задруга са 876.000 задругара, а крајем 1980 год. 3780 потрошачких задруга са 2,280:.000 задругара.

Задругама за осигуравање стоке и усева као и од пожара, Француска заузима прво место на свету, далеко испред свих других држава. га Пошто су Французи врло штедљив народ, земља обилује јефтиним капиталом. Услед тога, није се могло развити лихварство, па се и не