Službeni list Vardarske banovine

Страна 4

итд. Државни службеници оснивају своје набављачке, кредитне, станбене и друге задруге, официри своју официрску задругу у Београду, која је крајем 1980 год. имала 7364 задругара и 5 филијала. _

Ради кредитирања земљорадника, у првом реду путем земљорадничких задруга, основана је 1929 год., уз учествовање државе, задругарства и приватног капитала, Привилегована Аграрна Банка, са акцијским капиталом од 700 милиона динара. Крајем септембра 1981 год. њени су зајмови износили 747 милиона динара. Од тога отпада 480 милиона ва хипотекарне зајмове, 266 милиона на задружне зајмове и тд. У своме раду Аграрна Банка се понајвише служи задругама за пољоиривредни кредит, чије мишљење тражи и онда кад се задругарима деле хипотекарни кредити. Занатске задруге уживају јефтине кредите код Занатске Банке, која је основана, мада у много скромнијем обиму, као и Аграрна Банка, т.ј. учествовањем државе, задругарства и приватног капитала.

Јосип Букша

Светозар Митровић

срески пољопривредни референт Крива Паланка.

Село и сељак

Данас појам села и сељака и тачну дефиницију о њему слабо ко може да даде. Село нас је дало и ми смо се од њега одродили. Оно је остало штуро. Гро његових идеала отишао је у школе и по завршетку не враћа се на своје огњиште, већ из „Велеграда“ у машти сања лепоте села; бујну шуму, извор, кривудаву стазу и у фантазији својих превеликих „осећања“ према селу, налази задовољства, манифестујући га „заносом“.

Проучавањем села слабо се је ко бавио. О селу није било документованих списа и чистих појмова. Тек у новије време појавило се је неколико интересантних студија, од наших признатих познаваоца прилика на селу, а данас већ читаве плејаде аутора пишу и износе живот тежака. Друге државе много су раније почеле са проучавањем села и сељака, тако да су економски елементи преуређења дошли у најзгодније време и могли кроз низ времена да даду здраве основе и чврсте темеље економије. Сједињене Америчке Државе, Енглеска и Немачка, па и остале оснивају специјалне катедре за проучавање живота на селу, према којим резултатима померају скалу у проналаску да дођу до нове ориентације, што наравно доноси напредак.

Тако о селу као моралној матици, где се кристалише наша економска снага и идеја напретка, мора се повести строго рачуна, да сваки буде способан члан друштва и спреман да издржи и реши најтеже проблеме кризе,

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ

Број 117

Специјално код нас, село је основ државе и економије. Било је држава чисто војнички као Спарта и Рим; било их је“ итрговачких као Ђенова и Венеција; а и таквих, које су поникле из чисто правних компромиса. Али историја слабо коју земљу зна да је кроз периоде најмучнијих времена пробијала себи пут као чисто сељачка држава, осим српских државица, чије су тегобе дале слободу, створену високим моралом сељака. Њ. В. наш Краљ каже: „Кроз све мучне периоде наше историје, село је било и остало, будан чувар националних тековина и извор снаге у свима лепим изражајима народног геније.

Радити у правцу културног и привредног подизања нашег села, уз строго чување националног карактера, значи одговорити дужностима садашњости и потребама нашег здравог и успешног развијања у будућности“.

Данашњица је заиста тешка. Тежак и грађанин, данас прелазе кроз депресију тешке атмосфере, економског вртлога и кризе, чије су жртве банке, предузећа, златне подлоге, валуте и берзе. И није ни чуда. Цео свет и потрошачки и произвођачки шпекулише у циљу боље прође робе и интереса па макар и на штету другог. Шта онда бива» Необавештеношћу овог најмногобројнијег нашег живља и главног продуцента сировине, његовим незнањем усавршавања и шпекулације у учествовању општег промета, излаз из ситуације је тежак; не говорећио неком репрезентовању наше робе на страни за економски, односно пољопривредни реноме.

Ето у томе лежи трагика наше националне производње на страним пијацама. Туђа роба, слабо квалитативна, често се шпекулантски назове и „Југословенском“.

Истина до скорих дана ово није била главна брига. Док су сви западни народи радили на економском култу и препороду села, стварајући најјаче финансијске подлоге и уживајући глас културног и цивилизованог света, дотле је наш народ грцао под јармом туђина, што је био повод слабог културног напретка. И место пера и мастила, манифест његових делања били су, односно давале су пушке и барут, а плодови овога су данашња слобода. Е када се ово узме у обзир, долази се до закључка, да наш народ — нацију, друге државе једино преко историје познају. Историја нашега народа је највећа трагедија у свету, други је такву немају, она је тешка али славна...

Имајући у виду да у нашој држави живи око 809) земљорадника, великих малих и средњих поседа, значи да је наша земља аграрна и као такву чини гро тежак. Да би оваква и она стала раме уз раме у ред других напредних држава, данас се мора особита пажња поклонити главном делању нашег сељака — пољопривреди, као грани привреде, која уме да заталаса цео културни свет. Како би се почелор Човек је у инстикту себичан,