Službeni list Vardarske banovine

_ вардарске Бановин

27 ФЕБРУАРА 1932. ГОД. СУБОТА

БРОЈ 2— ДИНАРА

ГОДИНА Ш. Бреј 18 СКОПЉЕ

ЕЛУЖБЕНИ ЛИСТ излази један пут недељно. Годишња претплата је 80.—, а за иностранство 140.— динара. Огласи се примају по утврђеној тарифи. Рукописи, огласи и претплата се шаљу на адресу Банске Управе за Уредништво Службеног Листа. — Уредник СИМИЋ СТЕВАН, директор гимназије у пензији.

Економска криза

Готово све велике ратове и друштвене пертурбације пратиле су економске кризе, али данашња криза, о којој се тако много говори и пише, заузеће

_најзначаје место у историји људства. Није ни чудо, јер је прошли светски рат обухватао све делове света, сва мора и океане, највеће и најкултурније народе и државе, па су и последице тако велике и значајне. Али истовремено постоје и други, врло важни разлози, који су проузроковали ове друштвене поремећаје, а то је невероватан нагао напредак технике, која је својим савршенством створила највећу револуцију на свету. Јер није овде у питању само напредак фабричке индустрије, која је резултирала такво савршенство, да је избачено са посла на милионе људи, већ је у истој размери и са најновијим техничким изумима на пољу привреде, нарочито у земљорадњи.

Тако на пример једна модерна творница штофова, платна или шећера, која је радила пре двадесет година са више стотина раденика, данас се та иста фабрика задовољава само са педесет или са нешто више радних снага, те је огромна већина остала на улици. Отуда потичу они многобројни милиуни незапослених у Немачкој Енглеској, Америци и другим државама.

Или пример са земљорадњом, Некада је пољска привреда била у целом свету, као што је данас код нас на Југу. Међутим дошли су трактори, жетелице, вршалице, и друге техничке справе, које за један дан обаве посао са два до три раденика за сто, двеста или више људи. Дакле и ту је машина заменила људску снату, али сада долази оно што је најважније. Услед индустријализације пољске привреде, напредне земље, као што је Америка, могу да производе много више и да то тродају по врло ниској цени. Тако је дошла конкуренција, која је потисла нашег привредника сг светских тржишта.

И природно да је пољопривредник у немогућности да набавља, каои раније, фабричке производе, те је логично што је криза обухватила и индустријске земље, које су у пољопривреднику изгубиле доброг потрошача.

Велики светски економисте, државници, привредници, финансијери и индустријалци, стојећи пред овом нечувеном немани, размишљају око изналажења лека овој тешкој друштвеној болести, која данас гуши све народе света. Неоспорно је да ће се морати наћи лека, само је потребно велико стрпљење.

Важно је констатовати да је и пород свих тешкоћа, у које је запао наш народ, ова криза много јача и страшнија у земљама јаке индустрије, у којима су државе приморане да хране на милионе незапослених људи или у земљама са пасивним трговинским билансом, док је код нас наш народ, и поред велике оскудице, бар сит, јер ми располажемо изобиљном храном, што није случај и си другим народима. _ -

Краљевска влада чини све што је у људској могућности, да би се ублажила ова криза. А као најефикасније средство, то је њена одлука о смањењу државног буџета, који је, у сравњењу са прошлогодишњим, редуциран на две и по милијарде, за колико ће бити и дажбине смањене, "Ја је следовала изрична наредба Краљевске владе да се смање и издаци самоуправних тела: бановински и општински, што је и учињено, а што ће такође знатно растеретити пореске обвезнике.

Но и поред свих тих мера којима је пиљ ублажење садање кризе, Краљевска влада, уз припомоћ позваних стручњака, као и светских фактора, испитује и тражи погодне методе у борби за сузбијање кризе, само треба храбром одважношћу чекати на то време, које ће доћи и које мора доћи.