Službeni list Vardarske banovine

Број 121 |

Упоредо са подизањем основих, школа, у уједињеној отаџбини много се још радило и ради на унапређењу средњошколске наставе. Као што је и природно, у том погледу се је највећа пажња поклањала гимназијама. Али се је у том често претеривало. Није било мало случајева да су се гимназије отваруле и онде где им још није било места, али су то тражими партијски интереси појединих политичких људи. Услед пренаглог множења гимназија, нисмо имали на расположењу довољан број квалификованих наставника, па се је морало посегнути и за људима са непотпуном спремом. Поједина одељења била су пренатрпана ђацима. Последица је у више случајева била слаб успех ђака. Број ђака, који су морали напустити гимназију, било ради слабог успеха било ради помањкања новчаних средстава, множио се је из године у годину, Исто тако множио се је и број добрих ђака, који нису моглн наставити науке на универзитету услед недостатака новчаних средстава. Али и после свих тих елиминисања, број ђака на универзитетима растао је невероватно много. | ретила је опасност — кад се ускоро задовоље потребе државне администрације и слободних професија — да ћемо се морати бавити са тешким проблемом вишешколског интелектуалног пролеталијата. Покушало се је уклонити или бар ограничити ту опасно тиме што се је редуцерао извесан број гимназија. Али и то није много помогло, јер је омладина навалила у преостале гимназије , тако да се укупни број гимназијских ђака није смањио. -

Проблем остаје и даље нерешен, али не и нерешљив. А једно од најрадикалнијих средстава за његово решење је то да нашу школску омладину упућујемо у што већем броју у стручне школе. Чим јој то буду дозвољавале буџетске могућности, Југославија ће отворити још велики број основних школа, на којима ће наћи упослења на хиљаде и хиљаде младих учитеља и учитељица. Према томе, проћи ће још много година без погибељи да ћемо имати хиперпродукцију наставника основних школа. У нашим трговачким школама васпитало се је до сада неколико хиљада ђака. Али још смо далеко од тога да задовољимо све наше фактичне потребе са трговачким школованим .подмлатком, М ту се пружају омладини много боље перспективе него апсолвентима гимназија. Те су перспективе знатно повећане новим законом о средњим трговачким школама, који је ових дана изгласан у нашем Парламенту. Не само што је тиме унифицирана комерцијална настава у целој нашој отаџбини, него је васпостављена и органска веза између трговачких школа, од најнижих до највише. Њацима нижих трговачких школа омогућено је даље школовање у средњим, а матурантима средњих трговачких школа омогућен је пријем у Вишу Економско-Комерцијалну Школу у Загребу, без полагања дифер-

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ

Страна 3

енцијалног испита. Док гимназија не оспособљава омладину за привредни живот већ једино за даље школовање у стручним и високим школама — сем ретке могућности- упослења код државних надлештааа — ђацима нажих и средњих трговачких школа пружа се могућност да се посвете трговачким звањима, да се отимају за упослење код државних надлештава или да наставе школовање на Високој Школи.

У једној претежно арграрној земљи као што је Југославија потребно је да што већи број омладине прође кроз стручне пољопривредне школе. Дански, холандски, швајцарски као и напреднији земљорадници других земаља имају много да захвале својој стручној спреми што су постигли у својој привреди лепе резултате и што им је омогућено да лакше подносе тешку привредну кризу. И у тој просветној грани урађено је у нашој држави много. Наше пољопривредне школе и два пољопривредна факултета васпитали су лепи број пољопривредних стручњака, који су успешно заменили у разним пољопривредним звањима, а нарочито у државној администрацији, људе са слабијом стручном спремом. Законом о унапређењу пољопривреде, који је издала прва влада г. Петра Живковића, омогућено је одржавање разних пољопривредних течајева од стране среских пољопривредних референата и других стручњака. Можемо бити поносни са постигнутим резултатима, али нам је још далек пут док се приближимо народима напредније пољопривреде.

Исто важи и за наше занатство, које претставља врло важну привредну грану, јер наших 200.000 занатлија имају укупни социјални доходак од пуних осам милијарди динара годишње. Многа наша занатска предузећа држе корак за својим напредним колегама других народа, те уводе у своје радионице најмодерније машине и моторе. Али наше занатство има још великих могућности усавршавања у техничком и организаторском погледу. А за постигнуће успеха један је од главних услова да располажемо са већим бројем стручњака, који су прошли кроз добре професионалне школе. Сврпштеним ђацима таквих школа пружа се такође прилика упослења код разних индустријских предузећа у нашој отаџбини, која су више пута приморана да на уноснија места постављају квалификоване странце. Прилив ђака у стручне занатске школе постаће много знатнији кад ступи на снагу нови закон о средњим техничким и мушким занатским школама. који је већ прошао кроз Народну Скупштину и сада се налази пред Сенатом.

Пред нашим Парламентом налазе сеи законске основе о поморско-трговачким академијама као и о женским занатским и женским стручним учитељским школама. Свима тим законским основама је сврха да се дође до једнообразне наставе у односним школама,