Službeni list Vardarske banovine

Страна 2

мало је морских обала на свету, које надмашују нашу. Кад се возимо узаним каналима, између копна и острва, изгледа нам да се налазимо на једном омагијаном језеру где нам се као у једном великом филму непрестано указују нови дивни призори. Боко-которски залив задивљује својом романтиком светске путнике и уметнике.

+ Услед повољних природних услова, по-

морстао се је почело развијати на нашем приморју још у најстарија времена. Кад су се Јужни Словени доселили на Јадран, врло брзо су се одали поморству. Наши гусари — морски хајдуци — били су страх и трепет трговачким лађама Венеције, која је била једна од најјачих држава на мору. Да би несметано могли пловити по Јадрану, Млечани су за дуго времена били приморани ди плећају данак хрватским владаримаи неретљанским кнезовима.

А што да кажемо о сењским ускоцима, који су својим подвизима задивили свет; Херцеговачки избеглице и њихови потомци настањени у приморју између Сушака и Обровца, појачани са многом својом осталом приморском браћом, пребацивали су се на лађама у Јужно приморје одакле су правили походе у Херцеговину да свете рају од турских зулумћара. По Јадрану су пљачкали и уништавали турске лађе и пленили турску робу на млетачким лађама. За најжешћих бура, кад су се и вел: ке лађе склањале у сигурне лукеи пристаништа, ускоци су стизали са својим лађицама на напад где их се најмање очекивало. Скоро стотину година ускоци нису давали моћној Венецији да дахне. С њом су се они борили као лавови у трогодишњем ускочком рату (1615—1617). Тек дипломатским путем ослободила се Венеција ускочке напасти. На интервенцију Шпаније, Аустрија је рсселила ускоке и спалила им лађе и тиме је завршена епопеја наших ускока.

Али наш народ није дав само јуначке гусаре него такође велики број јунака, који су се истакли у редовним поморским биткама. На лађама хрватских владара и неретљанских кнезова као и у служби страних господара, наши приморци починили су велика јунаштва. Они су одлучили великом битком код Лепанта 1571 год., у којој су удружене хришћанске флоте уништиле силно турско бродовља. Они су 1866 год. однели победу над много јачом италијанском флотом код Виса и тиме спасли Далмацију нашем народу.

За више векова, поморство је било врело благостања нашег приморја. Наши су поморци „тукли“ сва мора света и били свагде високо цењени и много тражени. Карло У позвао је и примио у службу Шпаније, тада највеће поморске силе на свету, 300 дубровачких поморских официра, од којих су неки добили највише положаје и највећа одликовања. Петар Велики слао је у Боку одабране руске младиће да се уче поморству. Бокељски поморски официри били су они, који су органазовали Петрову црноморску флоту. Као спомен на

== славну прошлост остало је „Племенито Тело Зе

СЛУЖБЕНИ Лист

Број 194

Бокељске Морнарице“, које је основано 809 год. па према томе претставља најстарије постојеће поморско удружење на свету. У средовечиим униформама чланови „Морнарице“ сваке годинс славе заштитника Боке и Котора, мученика Св. Трипуна. Док аустријска полиција није то забранила, у литији су учествовали и католици и православни са свештеницима обих вероисповеста. Митересантно је та= кође да је, по народном предању, одео Бокељске Морнарице учечтвовао на страни Дечанскога у славној батци код Велбужда и да је Бугарима отео крст и заставу, који сеи сада показују. Сем дубровчана и боксља, на гласу су били поморци с полуострва Пељешца, из Бакра и Сења, Лошиња и Иста и т. д. 1807 год. Американац Роберт Фултон врши пробну вожњу својим паробродом. 1840 год. већ је уведена редовна паробродарска веза између Европе и Северне Америке. Паробродарства се јавља и на Јадрану и тиме је судбина бродова на једра запечаћена. Сем Ду-

бровчана, наши поморци нису располагали.

потребним новчаним средствима за набавку скупих пароброда. Сем тога, Аустрија и Мађарска фаворизирале су северне луке Трст и Ријеку. Аустро-немачким, односно мађарским капиталом основана су разна паробродарска друштва. Нашим поморцима није остајало друго него да се упосле на туђим паробродима као официри и морнари или да се селе у свет „трбухом за крухом“. Али поморска свест и

организаторски таленат дошао је до изражаја |

код многмх наших помораца, који су од ситних „капетана“ постали оснивачи јаких паробродарских друштава, ма да већином туђим капиталом. Тај дух иницијативе наших помораца показао се јен у прекоокеанскем земљама, под сасвим различитим приликама. Прости морнар Никола Михановић постаје оснивач најмоћније трговачке флоте у Јужној Америци и један од најбогатијих људи Републике Аргентине, Лукшић постаје пионир трговачке морнарице у Републмци Уругвају и т. д. Велика енергија и организаторски дух наших примораца показали су сеи у нашој уједињеној отаџбини. Доста је споменути да је наша трговачка флота на пару имала 1921 године само 114.000 регистер тона (1 рег. тона 2.883 кубна метра простора), док је данас више но утростручена. Сразмерно према броју становништва, Југославија има јачу трговачку морнарицу него ју је имала Аустро-Угарска у часу своје највеће моћи, пред светским ратом. Много смо напредовали, али нам је још врло далек пут док стигнемо и много мање државе, као што су Грчка и Данска, да и не говорим о Холандији или Норвешкој. Међутим, и оваква каква је, наша трговачка флота игра важну улогу у међународном промету. Велика већина наших пароброда састоји се од великих теретних лађа, које плове под нашом заставом по свим морима света, преносећи товар из страних лука у стране луке. | Јосип Букша