Službeni list Vardarske banovine

| | | | |

ПНЕ

путу

рана

О ЦУРРИТНВаЋр и

пара јееја маја дни зајиелиајнс пиин а еба или авина

и ==

__Број 8534

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ

Стран за а

сечно, јер таквих породица, чији су храниоци изгинули у националној борби било као четници, војводе или просветни радници а које држава није стигла да прихвати и ако је многе од њих збринула, према брижљиво прикупљеним подацима има свега 84 на целој територији Вардарске бановине. Ове породице, чији се списак пета прилаже немају ни земље нит: ги приход за живот и налазе се у тешки: ријалним приликама.

Са изложенога, молим Господина Бана и Банско веће да предложени буџет прими онакав ка кав је.

уз ла у

; Бански већник г. Стојан Јовановил-Шокар ли-

та које су породице којима ће се доделити помоћ из буџета Управног одељења.

Бан г. Новаковић одгова ра да у Банској уп-

рави постоји тај списак.

Бан г. Новаковић пита ла већ примају буџет Управног одељења, нашто Ма исти једногласно примају.

После тога Бан г. Новаковић позива начел-

ника Пољопривредног одеље експозе, на што начелник г. Јанко Вукт плезић даје образложења уз бупет свога одељења.

ЕКСПОЗЕ НАЧЕЛНИКА ПОЉОПРИВРЕДНОГ 0

Гесполо вепници,

Пре претреса предлога И Пољопривредног одељења Вардарске бановине за 1938/39 годину потребно је приказати | јед тним експозеом стање пољопривреде у Вардарској бавовини, затим шта је у току прошле бупетске од ине урађено за њено унапређење као и шта се намерава радити у нарелној години.

Експозе неће излагати детаље буџета јер су изложени у самом преллогу буџета и његовом образложењу.

Ради лакшег прегледа изложићу стање по појединим гранама пољопривреде.

Пољопривредно одељење лужно 12 да испитује стање пољопривреде појединих крајева и да унапређује преко својих органа, уволећи народ у рапионалнији и савременији рад који ће наролу донети већа материјална срелства,. помоћу којих ће моћи да се усавршава на свима осталим пољима наролног живота.

Успех рада пољоприврелних стручњака у народу не зависи само ол њих. већ претежним делом и од напола, јер стручњак има дужност ла савесно- и стручно спроведе поверени му задатак. а ла ли ће'и како ће народ то послушати и ппименити зависи ол самог народа, заправо од појединаца пољопривредника.

Зато и у наппелнијим крајевима не могу пољопривредни стручњаци спровести стопротентно кол пољопривредника оно што поопагирају и саветују. У Вардарској бановини је то папочито тешто кала знамо да је сељак у Ваплапској бановини тек од последњих 20 година после рата до-

ОДЕЉЕЊ

шао у додир са новинама у пољопривредној стру-

ци, па је веома неповерљив према свему оном 70

дотле није познавао ни радио. Излагања рада по појединим гр хвредне струке потврдиће на Пе Е Д

нама пољоизложево. РАТАРСТВО Житарипе су главни ратарску сој 1 вини, јер служе Ки стоке и продају се. Џена жит

дине поправ ила благодарећи цији Краљевске владе преко

благодарећи добро вођено! о 0

ц Е

ању и од

8 ива таспрања ; у кар о

155 5

се из семенског И

народу даје за сем

је за 40.000 динара

пију семена па је Пи љено народ!

употребу, што је имало врло повољно де; Н квалитет и количину жита, Прооште године набављено је | фонла и из мо! ; 90:00 пало Министарство пољо-

привреде, 20 нових тријера, који су расподеље у нове трије та па према томе триј ских станица 70. Ово не заловољгва потрес у тријерима, па | 55 се предузети кораци за даље набавке из државних средстава.

Од пић

тх биља форсира се нарочито гајење луцерке, а затим грахорипе и сточне репе, како би се отклонила оскудица у сточној храни, због које је стока у Варларској бановини и закржљала. Поврошина под пићним усевима стално се повећава. Поред бановине вршила је набавку лумерке за народ залужбина Николе Спасића из Београда. а у суми од 30.000 динађа и бесплатво делила народу, на чему нека 101 и овом приликом хвала.

Пољопривђелни факултет у Београду ствопно је у Ржаничанима код Скопља станицу за олдгајивање ксерофитних биљака — биљке које издржа“ вају највеће суше, а које добро могу послужи“ за исхрану стоке, што је врло важно за Јужну Ср бију која баш због суше нема довољно сточне хра. не, па је потребно нађи биљке које изложаваћ сушту, и рашиприти их у народу. У Вардарскот бавовини има више вилине косипе, која униптава луцертшта, него што има у це род сеје непрочиштћено семе а у њему има пти. мешану вилине косите. Ла би се овом великом злу ЛОсКОЧиЛО Министапство пољоптуртете таптс 12. 100.000 линара а Бенска управа 120.000 питата па !е набављена спетијална трифолин маптина 233 чишћење семена луперке ол вилине косипе, смештена је у млекарској залрузи у Душановцх, па је ове голине већ увелена м рал.

Напочито је праћено на пропаганли инлустпм|ских усева. Спепијалча паса одбраћема је култу« ри памука, јер наша држава увози годишње паму

Ареал от туну: ел

94 плошжави. јер на“