Službeni list Vardarske banovine

Страна 12

везира етаите5 5:

ка и памучних прерађевина за око 490,000.000динара годишње. У циљу унапређења културе памука Министарство пољопривреде је лане поделило два вагона бољег семена. Набавило је и бесплатно дало задругама Вардарске бановине 16 машина са моторима за одвајање памуковог семена од влакна, четири пресе за памучно влакно, а Банска управа је преко својих референата спровела стручну пропаганду, па је у 1987 години засејано памуком читавих 1.800 хектара више него раније, т!. 3.100 хектара. Банска управа пе енергично наставити на унапређењу ове културе да би се што више користила производња квалитативно и квантитативно како би могли ла произведемо бар половину памука колико нам је потребно, чиме ћемо аставити нашем народу око 200,000.000 годишње уштеђено, Пропагирана рочито уљане репице, па је у прошлој години било повећање у тим рана око 400 хектара. Цена памука и А утврђена је засебним уредбама тако да нема никако опасности да ће ма са чије стране моћи и оборити се цена овим производима и оштетити сељак. Исто то урађено. јен

је

са ценама кокона свилобубе, па се гајење дудова у циљу сви А одржава и проширује, што је

за мале поседнике и оне чије земље оје нису за никакву другу културу употребљиве, због каменитости од нанетог шљунка и крупног ес

О Е споменутих индустријских биљака даје се народу могућност боље зараде, која је падом цена житарица, опијума и дувана веома подбапивала. ПОВРТАРСТВО

Његовом развоју је сметала једино превисока превозна тарифа. Пре месец: дана састао се је тарифни одбор у Министарству саобраћаја да изради нове ПА за пољопривредне производе па одбору предложено да тарифу за поврће, ар ве коконе и уљарице и памук смањи за 500/. Ако се то постигне повртарство ће знатно кораквути, јер постоје за то сви услови.

ВОЂАРСТВО

Вардарска бановина по својим климатским приликама и конфигурацији земљишта необично је подесна за гајење разноврсног воћа које успева на северу, као и воће које може успевати само на Југу. За то се од ослобоћења овамо основало: 30 воћних расалдника који производе годишње просечно 350.000 садница са однегованом круном способних за сађење. Од тога се продају воћке народу по минималним ценама, тј. по 2 динара од комада а сиромашнијима дају се у пола цене па и бесплатно,

Највећи издатак на буџету је на воћне расаднике, те је не само због особља које је потребно ла постоји у расаднику, већ и зато што постоји у сваком расаднику и приплодна стока за народ, ко"ја се не би држала, хранила када би ти расадници били приватни, а нарочито у тако малим расадницима површине !--5 хектара. То значи да су расалници уједно м сточарске станице а пошто се

_ СЛУЖБЕНИ ЛИСТ

ултура уљаних биљака на-.

__Број 834

у расадницима редовно одржавају курсеви, значи да су оне и пропагандистичке установе.

Ширењу воћарства у Вардарској бановини смета највише рђава навика народа да воћке посади али их не огради нити уопште ма чиме штити од ветра, стоке, деце, пролазника итд. па преко 50%, засађених воћака од тога пропадне. Народу се нарочито скреће пажња на ово и има наде да ће се та површност код народа искоренити.

У расадницима постоје још и станице за од-

брану воћака од болести и штеточина, па се на-

роду дају бесплатно на позајмицу потребне справе за прскање воћака и уништавање штеточина. ВИНОГРАДАРСТВО И ВИНАРСТВО _

Климатске и теренске особине Вардарске бановине, нарочито њен јужни део, има услове за првокласно виноградарство. Пошто има земаља које нису ни за какву другу културу, него само за винову лозу, то виноградарство заузима видно место извора прихода за народ, као што је било не-

сада док филоксера није уништила домаће виноАЦЕ Под утицајем пољопривредних стручњака и материјалних жртава Банске управе код народа се створило уверење у могућност успешног гајења винове лозе на америчкој подлози. За то се виноградарство ширило доста брзим темпом, нарочито после 1930 године. У тој години било је на америчкој подлози 4087 хектара а у 1936 год. 5.500 хектара, док у 1987 години било је 9.200 хектара

" што значи да се површина под калемљеним вино

градима повисила за 120 процената. Винограда на некалемљеној лози има још око 6.500 хектара али нагло пропадају од филоксере, и замењују се калемљеним. Народ добива калемове из бановинских лозних расадника у Скопљу, Кавалару и Штипу, затим из воћних расадника у Лесковцу, Прешеву, Куманову, Гњилану, Призрену п Тетову и из пољопривредних школа у Битољу, Тетову и Лесковцу а по цени 0,80 дин. од калема. Ова цена је далеко чепод цене коштања калема, али још увек превисока за сељака. За то ће Пољопривредно о-

дељење наставити у 1936 години уведени начин ширења виноградарства. по коме сељаци уче калемити и производити калемовеу расадницима,

па онда купују јевтине америчке резнице по 5—10 пара по комаду, тако могу 8—10 пута јевтиније ла подигну винограде. У прошлој години пронзведено је 3,039.000 резница од којих је уступљено народу да сам калеми 1,800.000 а осталих 1!,839.000 употребиће се за калемљење у пољопривредним установама. -

Пре сађења винограда пољопривредни стручњаци испитају земљиште пољопривредника, па му дају калемове односно резнице који одговарају томе саставу земљишта. За борбу противу болести и штеточина позајмљују се народу прскалице и запрашивачи тамо где је у близини расадник, али то још није довољно јер бановина не може за цео народ набавити те справе, па се врши пропаганда за заједничко набављање, што народ у не-

ким крајевима већ и чини.

Пошто многи људи настоје да виноград посаде у равници на земљишту које је способно за сваку културу, врши се пропаганда да народ то