Službeni list Vardarske banovine

ПРИИРУННИ_Р— пРРУЛТЕА ВЕ__ 8

пр

и ивиљиљвиим

сре и дигне

ју ни у љч

мо ени т ситорнња ои

пренео пиву у лао ита сили 4 нас.

Во а

пр Атар

атвињслирвесљламнте унесе зен оенвиве 05 пун Еви.

стручне књиге, законе и др. Отсек је обзиром на повећање радова у овој и наступајућој години морао предвидети и повећање издатака те је у наведеној партији и унео суму од 12.000 динара, тл. иста је повећана за 3.000 динара.

Изавајање голети и крша. — Подизање и одржавање шум. расадника. — Пошумљавање голети и крша и др. с тим у вези

Партија 34 Издвајање голети

5 92 Закона о шумама наређује се да се сва шумска земљишта чије је пошумљавање у јавном интересу имају издвојити, премерити и картирати.

Сви ови радови морају се по одредбама закона довршити до конца 1930 године у свима бановинама. Досада се на томе радило у мањој мери и на једноставнији начин, а ове године издато је од стране Министарства шума и рудника наређење да се тим радовима посвети највећа пажња, радови што пре и на прецизнији начин доврше а напосе у оним подручјима где се услед непошумљености осећа разорно деловање бујица, које су последица обешумљености земљишта.

Овај посао је утолико важнији што Министарство шума и рудника само у хитним случајевима, изузетно у овој години по овлашћењу 5 70 тач. 1! Финансиског закона за 1937/85 годину, одобрава кредите за пошумљавање на не издвојеним голетима, а неизвесно је да ли ће овако овлашћење бити дато и у наступајућој буџетској години.

Ако се не изврши издвајање голети може настати случај, да у помањкању оваквог овлашћења Банска управа не добије кредита за пошумљавање тих неиздвојених голети.

Да се то спречи потребно је наведене радове извршити, те се предлаже у ту сврху осигурати суму од 50.000 динара.

Пошумљавање голети се извршава с обзиром -на геолошку подлогу, тло, климу, рељеф и др. садњом садница и сетвом семена. Да се то постигне основани су шумски расадници за производњу садница.

На територији Вардарске бановине основано је и одржава се поред 7 теренских пикиришта и 30 шумских расадника са укупном површином од 45 хектара са предвиђеним годишњим производом од око 15.000.000 шумских садница од којих се опет предвиђа око 13,000.000 способних за пошумљавање. За обраду земљишта расадника, набавку семена и алата, сетву, плевљење, прашење, наводњавање, вађење, транспорт и пласман садница потребно је са предвиђеним повећањем броја и по. вршина расадника уз сталну штедњу поред оне своте предвиђене државним буџетом 50.000 динара годишње. То повећање броја расадника износиће око 5—10 а површине њихове за 10—15 ха,

Банска управа има за задатак да пошуми бањске реоне својих бања, бујичне терене, који наносе «атете (бановинским путевима и железничкој

СлужВЕНИ лист.

страна 17

мрежи као и др. објектима, и терене од специјалног значаја за стратегију, туризам и нар. здравље.

Банска управа ради на пошумљавању голети од 1 априла 1930 године. Ефекат тога рада је до конца 1936 год. следећи: произведено је 37.320.000 садница а пошумљавано с њима око 9.000 хектара што у режији од стране државе и Банске управе, а што народним пошумљавањем.

Размер пошумљавања у режији по држави Банској управи према народном пошумљавању јесте: 1:10. Имајући у виду сталан пораст народних тражења садница, овај однос ће се јачати у корист народног пошумљавања, а Отсек за шумарство ће настојати да то пошумљавање буде и успешно.

За извођење ових и др. наведених радова предвиђена свота од 70.000 динара минимална је и једва ће достајати за то и само уз припомоћ државе моћи ће се можда успешно тај циљ постићи.

Уређење бујаца и одржање и оправци изведених регулација ;

Партија 35

Небројане бујице у подручју бановине како је споменуто, а које су настале услед лоших климатских прилика Југа, конфигурације терена и теолошке подлоге, а нарочито услед обезшумљености многих стрмих терена, наносе све веће и све чешће штете железничким пругама и путовима, мостовима, разним и другим објектима, читавим насељима, зиратном земљишту итд. засипавајући их каменим и другим разноврсним наносима.

Да би се овоме стало на пут потребне су огромне паре и брз и смишљен рад. Предузети су кораци да се то питање повољно реши и изгледа да ће се приступити склапању потребног зајма за извођење тих радова, којега би отплату осим заинтересованих “страна, као што је Министарство саобраћаја, грађевина, шума и рудника имала делимично предузети и сама бановина.

До остварења самога зајма пак треба наставити са уређењем тих бујица, а напосе оних у Моравској и Вардарској долини на потезу Ниш—Скопље, Скопље — Ђевђелија, Скопље — Битољ Охрид и др.

Доприноси Министарства шума и рудника, Министарства саобраћаја, Министарства грађевина велики су и достижу суму од неколико милиона динара према којој је допринос бановине незнатан и једва достиже за неке претходне радове око уређења бујица и за само незнатне регулационе радове.

И ако Закон о бујицама обавезује бановину за допринос 309 од предвиђених свота по прорачунима за уређење бујица, њене финансијске могућности нису толике, да то може поднети како би то било за пожелети.

Ова сума од 335.000— динара предложена у партији 35 буџета за идућу годину представља најнижу суму која се за овакве радове може предвидети и испод које се не може ићи и већ учињено