Službeni list Vardarske banovine
"__"__Р"_",." 7 """Р П
НЕ ин ти _ ти -" = РЦ Шу > "РГ Р"е"
ПРВИ Мо ВИ
=
у
даје и
)
Бројеви |
тацију за унапређење пољопривреде у Вардарској бановини а у суми од 3 милиона динара, јер бановина нема довољно прихода, а потребе пољопривреде у Вардарској бановини су велике и не опходне. Е !
Вардарска бановина није богата као што се говори и мисли, већ има само услове да постане богата, ако меродавни даду средства да се ти ус лови ставе у акцију.
Примера ради наводимо да наше одлично жито губи 20%/0 на цени, јер имамо веома мали број тријера. Сељак их не може набавити пошто је 999/о сељака ситни поседник до 8 хектара земље, а тријер кошта 83 до 7.000 динара.
У 1936 и 1987 год. пропала је берба 909 винограда од пламењаче, јер сељаци већином нису имали прскалице. 10 зло прети н у будућности ако им се не помогне у набавци прскалица.
Наши сточари би могли много боље да искорасте млеко и повећају приход када би имали сепараторе, бућкалице и остале справе за прераду млека. Без помоћи државе наши ситни сељаци не могу то набавити.
Наша првокласна вина укиселе се у лето, јер немамо средстава за подизање задружних подрума и за набавку потребних справа.
Ми бк могли произвести памука да се подмири пола потребе државе, али бујице затрпавају најбоље земље и стварају се мочваре тамо где их раније није било, или се старе мочваре повећавају. Без новчаних средстава то се зло не да уклонити. У сточарству треба нам у наредној години већи број приплодних грла. Важно је потсетити, да Вардарска бановина даје држави прихода око 500 милиона динара својом културом дувана, па је право да се сељаку те бановине помогне да буде у пољопривреди што напреднији, што ће опет посредно користити држави.
Ценећи досадању доказану вољу и успех Кра-,
љевске владе на побољшању пољопривреде, молимо Господина Министра финансија да изволи одобрити тражену дотацију."
После тога г. др. Велашевић наставља свој говор:
Поред тога што смо поднели ову резолуцију, мора се нагласити да у нашој бановини треба да се посвети већа пажња задругарству, а исто тако и млекарству и рибарству. Ето например у Власини се налази одлична пастрмка. Када би се гајењу ове пастрмке посветило мало више пажње и средстава, ја верујем да бито била првокласна'пастрмка, а од тога би имао користи и сељак и цео крај, па одатле и цела бановина и држава. Због тога молим да се нашој привреди и у овом правцу помогне. Е је добија већник среза пчињског г. Стојан Јовановић-Шокар, који каже да је пољопривреда најглавнија грана привреде у нашој бановини, али да материјална средства не дозвољавају да се предузму већи радови за њено унапређење. Стручњаци треба да проведу више времена у народу и на терену, а мање у канцеларијама. Каже да су стручњаци и референти раније више радили, али
__СПУЖБЕНИ_ЛИСК__ _______
__Страна 19 _ налази да су сада прилично попустили са радом у народу, па разлог налази у недостатку материјалпих средстава. Као пример наводи срсз пчињски, пошто је он одатле, па каже да су се тамо производиле саднице и калемови који су се делили народу али нису показали дооре резултате, због тога што није направљен добар изоор сората, а плод зије задовољавао. Тражи да се у том погледу више пажње посвети и да се најооље сорте бирају.
Налази да расаднике не би требало одвајати од бановине и давати приватним лицима, јер од тога неће сити користи, пошто приватници продају врло скупо своје саднице. Среским расадницима треба дати више материјалне могућности. Расадник у Врању имао је раније пастува, бика, пераста итд., а сада свега тога нема, нити има шталу нити свињац. Има свега две пастувске станице, које не дају задовољавајуће резултате, па моли г. начелника да о томе поведе рачуна.
После тога говори о пшеничном семену и каже да за ове крајеве треба набављати семе које на овом терену даје најбољи принос. Признаје да шшеница која даје највећи принос није по квалитету најбоља, али каже да је она за ове крајеве ипак много подеснија, јер је принос од ње несразмерно већи. Апелује на г. начелника да у том правду поведе више рачуна и да се семе на време набавља.
Исто тако треба развијати пољопривредне подружине и оне треба да постоје а не само на папиру, јер оне могу донети многе користи пошто се преко њих лакше и јевтиније долази до прскалица, плавог камена и осталих потреба.
Говорећи о сточарству г. Јовановић каже да су се некада у Поморављу гајиле добре врсте стоке, а нарочито швајцарска раса крава у срезу пчињском и прешевском. Данас тога више нема, али то није зато што не постоји више потреба, већ ту има једно зло, јер су ливаде и поља пропале услед поплава а народ је осиромашио. Приговара да из Банске управе није нико долазио и тражио лека томе. Народу је требало одмах притећи у помоћ и сточарство поново подигнути на завидну висину као што је то и раније било.
Сточарство у погледу заразних болести стоји још увек слабо јер болести нису сасвим искорењене, премда су улагани напори, при чему се нарочито успело у борби противу метиља. Исто тако су давани препарати противу других болести, као против свињске куге, која је код нас владала и прошле и ове године. Благодарећи убризгавању : цеплењу спасено је доста. Ветеринарски референт би требао чешће обилазити народ и поучавати и то не само онда када се појави каква сточна 60“ лест него пре да се превентивно делује, а до сада је ветеринар излазио само када је болест у јеку.
После тога прелази на шумарство напомињу“ ћи да је наша бановина у погледу шумарства пајвише оголела. Додуше ради се нешто на пошумљавању али то није довољно. Треба израдити један одређен план кога се има придржавати и на тај начин провести систематско пошумљавање. У народу треба свест у том погледу развити јер је он осетио и видео потребу око пошумљавања, са-