Službeni list Vardarske banovine

__Број 834

=== ари

вредни течајеви држе за одрасле пољопривредни“ ке, пошто ће они ефикасније умети да употребе стечено знање.

Наводи случај да је у Новом Селу поубијан велики број паса, па су поубијани чак и пси сточара, који су од велике важности за сточарство.

Говорећи о шумарству, каже да треба првенствено сачувати оно што се већ има и што се повољно развија без пошумљавања. Зато моли да се обрати пажња чувању шуме у струмичком срезу, јер би иначе струмичка котлина имала за 10 до 15 година да пропадне.

Реч добија г. Тодор Нишанџијевић, већник из Кочана, који каже да треба правити бољи избор семена, јер је овдашње семе дегенерисано. Пошто се са опијумом није успело према очекивању, сада треба посветити пажњу дувану, свиларству им пиринчарству. Због тога предлаже да се умоли г. Министар финансија да помогне овој бановини и у

5,000.000 динара који се има искористити за регулацију река.

У погледу шумарства каже да постоје срески одбори за пошумљавање, али да и начелници одељења треба да обилазе бановину, па да се директно упознају са потребама појединих крајева.

Бански већник среза подгорског г. Шавле Минвић каже да пољопривредне школе нису дале резултате који су се од њих очекивали. Када се деца са том свршеном школом врате кући још су млади, имају 16 до 18 година и њихов отац неће ни да их саслуша. Зато је потребно да се ђацима нижих пољопривредних школа омогући приступ на средње пољопривредне школе, али тако да после немају права да се приме у државну или самоуправну службу, него да морају остати код куће, на селу.

Налази да расаднике треба пи даље оставити код среза, јер срез и онако има пољопривредног референта и економа, па зато и не треба укидати расаднике из среза и исте давати општинама и приватницима.

Каже да је у његовом срезу раздато семе детелине, али је многим лицима дата по незнатна количина, тако да је то семе у ствари било упропашћено и није дало никакве резултате. Налази да би било много боље да се то семе подели само неколицини пољопривредника па да га они лепо одгаје, што ће другима служити као пример.

У вези са осигурањем противу града предла-

ПРЕ >>А/ П"—

неми . ари Пала Лина анд ти кл 1

ских управа а не преко општине.

Што се тиче пошумљавања каже да саднипе треба разделити среским одборима за пошумљавање, па ће ти одбори са народом вршити засађивање. Бански већник за срез Неготин/Вардар г. Стапиновић Јован изјављује да је одбор за пошумљавање само на папиру. Народ жели пошумљавање јер је увидео користи од пошумљавања. Наводи пример да је он тражио пола милиона садница а добио је свега 20.000 и исте је морао сам на свој трошак транспортовати. Држи да би државне шу-

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ

Налази да је веома корисно да се пољопри-

томе погледу, па да онај зајам од 3,000.000 буде.

же да се убирање осигуранине врши преко поре-

Страна 21

ме требало препустити општинама. Говори противу чувара шума па каже да су постали не чувари шума, него чувари кафана. Тражи да се такви шумари отпусте, јер исти воде и политику. Износи случај са њиховим чуваром шума за кога су тражили да се отпусти из службе, али је он у место тога премештен у Валандово. |

Каже да осигурање противу града није спроведено како треба и износи случај општине неготинске којој је Банска управа одбила да исплати три списка у вредности од 27.679 динара са изговором да осигуранина није уплаћена на време. Напомиње де. је уредба обавезна и да сваки мора да то осигурање плати, а што неки пољопривредници нису на време уплатили осигуранину, кривица је до Банске управе јер је по распису одбора за обезбеђење усева општинама наређено да не примају новац док не добију књиге. Пољопривредници су међутим долазили а општине нису могле да наплаћују осигуранину, јер нису од одбора добили те књиге. Наводи пример неког Маневића који се жалио Одбору за обезбеђење усева. што му није штета исплаћена, али када је добио негативно решење ла има прво уплатити допринос до одређеног рока, — предао је тужбу суду ради накнаде штете. Е

Бански већник за срез битољски Г. Василије Боглановић говори о пољопривредним школама и пољопривредним течајевима, па налази да би пољопривредним течајевима требало давати предност. Говори затим о „ружи“ чије је семе један младић пренео из Грчке, па налази да тога младића треба помоћи у одгајивању ове корисне биљке. У вези са предлогом резолуције г. др. Велашевића прихвата сугестију већника г. Нишанџијевића да се тражена помоћ од Министарства финансија повећа на 5,000.000 динара.

Реч добија бански већник из Ђевђелије г. Гучевић Глигорије који каже да треба да се срезовима ђевђелијском, дојранском и струмичком укаже помоћ у погледу унапређења свиларства, јер живаљ у тим срезовима се бави претежно гајењем свилобубе. У ранијим годинама када је свилобуба имала добру цену није била потребна никаква помоћ, јер је стечени приход од тога производа био довољан за издржавање овога краја. Али сада, када је ова привредна грана тешко погођена, потребно је да држава притекне у помоћ. Каже да су у нашој држави све друге гране заштићене путем уредаба или на неки други начин, а да је свиларство потпуно занемарено. Напомиње да постоји једна уредба о заштити свиларства, која је донета пре две године и коју је требало да проведе у живот Дирекција државног свиларства у Новом Саду, али се та уредба у пракси показала неизводљивом. Због тога предлаже да се та уредба измени и донесе нова по угледу на уредбу о заштити памука, тако да откуп свилених кокона буде обавезан од стране индустријалаца и то по цени која ће бити одређена уредбом. Исто тако предлаже да се образује саветодавни одбор у који ће, поред претставника одређених од стране Министарства пољопривреде, ући и претставници срезова ђевђелијског, дојранског н струмичкег и да