Službeni list Vardarske banovine

Страни 26 Ипаи Сни а Ста а !50 зграда. Довршење њихово као и почетак рада на другим новим зградама моћи ће да се низврши само ако општине буду тачно поступиле по уредби о издржавању школа и све суме, раније предвиђене а сада смањене по општинским буџеТима, предвиђају и стављају на. расположење за подизање и одржавање зграда. Краљевска банска управа је у овом смислу издала и нарочито наређење и нада се да ће тиме иницијатива и делатност за подизање зграде бити ојачане. Ако би, уз ово, Господин Министар просвете и надаље указивао исту пажњу подизању зграда у Вардарској бановини, и ако би се бановински приходи, намењеви за школске потребе, остварили у предвиђеном износу, онда се може очекивати да се у току наредне године потпуно доврши око 60 зграда и да се наставе или почну радови око подизања још 50 школских зграда.

Народне школе издржаване су раније од стране општина. Од ове године издржавање је пренето на бановине. Ма тај начин решено је животно питање народне школе и омогућено да се она, отргнута од ситних и локалних брига и незгода, може слободно да развија и да одговара својим новим задацима.

Издржавање школа у Вардарској бановини врши се изузетно од Уредбе, тј. не даје се новац унапред ни привремене признанице па да се после правда уредним документима, већ се исплате врше директно, чековним уплатницама, по документима претходно прибављеним и прописно овереним. Једино је овај пут, по мишљењу свију заинтересованих најбољи. Вардарска бановина је на дан 14 фебруара 1938 год. исплатила и ликвидирала све издатке закључно са овим месецом у износу Дин. /,500.000.— Остало је да се у месецу марту исплати још око 1,009.000.— _ Према овоме ефективни трошкови, исплаћени и ликвидирани, за народне школе у 1937/88 изнеће Дин. 9,000.000— тј. 809%/о од буеџтом предвиђеног износа. Ако узмемо у обзир да пе ефективна наплата Бановинског школског приреза, од кога школе једино треба да се издржавају, изнети за исто време око 5,000.000.динара, онда су напори и добра воља Банске управе да за народне школе учини све што се може, више него очигледни. ј

Више од половине предложених издатака за народне школе пада на личне издатке, на станарину учитеља и награду служитеља.

Учитељска станарина је законом предвиђена, али она претставља тешку обавезу за места која су своју моралну и материјалну обавезу испунила према школи, Мако су својом снагом и својим средствима подигла школске зграде и учитељске станове, она морају да сносе исте терете као и места која су пропустила да испуне ову своју дужност. Да би се издаци за станарину смањили и употребили за друге оправданије и прешније опште потребе, Краљевска банска управа ће убудуће поклонити исту пажњу изградњи учитељских станова као и школских зграда и мораће да одбија све молбе за отварање одељења у местима у којима нема зграде за школу и учитељски стан.

Други велики издатак јесу служитељске награ-

__ СЛУЖБЕНИ ЛИСТ

Зои

===>

ји ЊЕ АН Брсј 884

де. Оне се крећу од 200—450 динара месечно, према локалним приликама и броју одељења у школи. При одређивању ових награда Банска управа се могла да управља само према бановинским приходима и животном стандарду сељака, из чијих редова је највећи број школских служитеља и којима је послуживање у школи споредно занимање, а никако према принципима 0 минималним надницама. Несумњиви је факт да сви служитељи сада примају уредно своју награду, што раније, док су општине издржавале школе, није никада било, н да знатан број служитеља прима већу награду, него што су их примали од својих општина.

Материјални расходи сведени су на најмању, али ипак довољну меру. Од свију расхода најтеже је утврдити и расподелити кредите за оправке школских зграда и за огрев. Релативно је најмање предвиђено за непосредне потребе наставе и васпитавања, за набавку учила, намештаја и књига за књижнице. У овом погледу оскудеваће се све дотле, док се не реши питање школских зграда. Тек са овим решењем моћи ће суме до сада предвиђене у знатним износима за ово, да се предвиђају и употребљавају за ове најпрешније потребе правилног извођења наставе и васпитања за набавку учила, намештаја и књига.

У погледу учитељског кадра може се рећи да се стање знатно поправило. Некада је у Вардарској бановини било по неколико стотина празних учитељских места. Сада их има испод стотине, али ће се и она, према меродавним обећањима, попунити још у току ове године.

Народни учитељи у •Вардарској бановини већином су млади — приправници или у најнижим положајним групама. Они уносе свој младалачки жар и сву своју љубав у посао за који су се спремали и коме су се посветили. Народ ових крајева има све дубље уверење, да ће и ови млади учитељи, попут старијих генерација, схватити и извршити своју учитељску дужност као дуг према нацији и држави. >

У НАРОДНО ПРОСВЕЋИВАЊЕ (Глава ХХТУ,

партија 114).

Народно просвећивање спроводи се преко школа и школских радника, затим течајева за домаћице и течајева за неписмене. На народном просвећивању ради врло много и приватна иницијатива, искоришћена преко разних културно-просветних и хуманих друштава.

Народни универзитети и читаонице у овом погледу чине врло много. Народних универзитета има 11, н њихова је активност велика. Народних читаоница има око 150. Оне су активиране знатном помоћи у књигама од стране Министарства просвете, Банске управе, хуманих друштава и приватних лица.

Највећи успех у погледу народног просвећивања имају течајеви за домаћице. За последње две Године одржано је 16 течајева и кроз њих је прошло преко 300 редовних ученица. Свима молбама за отварање ових течајева, а њих има много, није се могло изаћи у сусрет због недовољних и државних и бановинских кредита. У току наредне