Službeni list Vardarske banovine

Број 834 СЛУЖБЕ

Дому би било потребно земљиште за обраду како би се штићеници могли на време обучити у пољопривредним радовима. Домаћичка школа и мало газдинство дома допринели би и смањењу трошкова око издржавања Дечјег дома.

У овоме правцу су вел предузете потребне мере и надати се, да ће се ови недостатци уклонити у току наредне буџетске године.

Напуштене и незбринуте старце и старице Одељење збрињава у Дому за старце и старице у Битољу, где их је сада 37. У вези с преуређењем Дечјег дома, а у циљу смањења режијских трошкова, решиће се и спајање овог дома са дечијим. Одредбама Закона о заштити радника уређени су радни односи између послодаваца и радника. Инспекција рада при овом Одељењу контролише да ли се обе стране прилржавају ових з2конских прописа и у случају потребе интервенише. У ту сврху инспектор рада вршио је током годин

повремено прегледе разних индустријских, занатских и других предузећа на подручју ове бановине и нашао да су 338 предузећа имала недостатке, штетне по живот и здравље у њима запослених радника. у

Издато је наређење и контролисано уклањање тих недостатака. Делом услед тих недостатака, а делом због непажње самих радника било је на раду 335 несрећних случајева од којих шест смртних. Због разних прекршаја прописа Закона о заштити радника од стране послодаваца изречене су 83 пресуде. | | .

Услед сукоба између радника и послодаваца дошло је до прекида рада, штрајка, у 27 привредних предузећа. Било је пет интервенција од стране овог одељења ради изграђивања спорова и обустављања штрајка.

Одбор за упослење страних држављана при овом одељењу, образован на основу Уредбе о упослењу страних држављана, расмотрио је односне прелмете и давао своја мишљења. С обзиром на постојеће конвенције и корисност стране стручне радне снате по развитак наше опште а нарочито инлустријске привреде, продужене су раније дате дозволе за 18, а одобрено упослење за 22 страна држављанина.

Злравствена служба по срезовима вршена је преко санитетских референата код среских начелника. Неки већи и брдовитији срезови имају поред среског лекара у седишту среског начелника, још по један-два лекара, распоређена у срезу тако, да су приступачни народу. Они су током године предузимали разне мере за заштиту народног здравља, подносили прописане извештаје Банској управи и лечили оболеле односно упућивали их према потреби у болнице.

Због недовољног броја ових државних лекара, а у тежњи да народ дође до брзе и јевтине лекарске помоћи Закон о здравственим општинама од 1930 године предвидео је самосталне и удружене здравствене општине.

Одлуком г. Бана Вардарске бановине МТ бр. 20808 од 1930 године образовано је 31 самосталних и 109 удружених здравствених општина с тим, да у самосталним принадлежностима лекара и пла-

Страна 29

ћање болничких трошкова за сиромашне припаднике дотичних општина сноси самостална здравствена општина а у удруженим бановина из здравственог приреза.

Бановински приходи од оних приреза су тако мали, да су предвиђени у буџету за 1937/38 год. У износу од 200.000 динара што није довољно ни за покриће једне четвртине трошкова предвиђених истим буџетом у суми од 863.807 динара, за функционисање 25 удружених здравствених општина, а камо ли за покриће болничких трошкова за сиромашне њихове припаднике. Због тога се у овом буџетском предлогу предвиђа пословање за 22 општине — мање за три од предвиђених у текућем буџету.

Вардарска бановина слабо је насељена, јер на један квадратни километар долазе само 43 становника. Уз то је испресецана планинама тешко проходним и рекама тешко прелазним, особито за време елементарних непогода. Насеља су мала и међусобно удаљена, чак и појелине куће истог насеља. Климатски врло погодна за развитак маларије и других заразних болести. Све ове чињенице налажу потребу доброг уређаја здравствене службе у општинама те би требало попунити сва лекарска места у 109 удружених здравствених општина. Да би се омогућио живот и рад тих лекара, с обзиром на тешке станбене прилике на селу, имало би се подићи у седишту сваког лекара зграда за његов стан, амбуланту са чекаоницом и собом за смештај тешких болесника до упута за болнину. Због величине материјалних издатака морао би се овај рад на уређењу здравствене службе поделити на 10 буџетских година тако, да се сваке године уносе у буџет потребни кредити за подизање 10 зграда и постављење толиког броја нових лекара.

За покриће ових расхода служио би бановински здравствени прирез који би се наплаћивао од сваке удружене здравствене општине, без обзира да ли је тамо постављен лекар или није, јер из бановинског бупета плаћају се без обзира на то болнички трошкови за лечење њихових сиромашних припадника.

Од установа за пријем и лечење болесника постоје на подручју ове бановине поред Државне болнице у Скопљу и државног санаторијума у Сурдулици, 16 бановинских болница и 5 бановинских бања.

Нови гинеколошко-хируршки павиљон Државне болнице у Скопљу биће готов и прорадити у току месеца фебруара ове године чиме ће се повећати капацитет ове установе на 500 кревета.

Санаторијум у Сурдулици развија се и проширује свој рад на лечењу туберкулозних болесника врло повољно.

Од 16 бановинских болница није у овој години радила она у Босиљграду због недостатка кревета, -да се снабде потребним намештајем, инструментима и апаратима. У овом предлогу буџета ти су кредити предвиђеви.

Осталих 15 болница радило је успешно, али са великим тешкоћама због недостатка савремених болничких зграда и недовољности кредита за